“Politička korektnost” je postala vodeći medijski termin 2016. godine. Kako je samo “kul” biti politički korektan. I sama pomisao na to dovodi one patetične političke “analitičare” “CNN”-a u stanje orgazma!
Jedino američki glasači se, avaj, nisu pokazali “politički korektnim”, jer nisu izabrali za prvog ženskog predsednika nekadašnju Prvu damu, “šampiona političke korektnosti” Hilari Klinton, već “politički vrlo nekorektnog” Donalda Trampa, šegrta-političara.
Ispostavilo se, na kraju, da je to bila njegova najveća vrlina, a njena najveća mana! Ne čini li vam se da se ta često isforsirana, hipokritska i agresivno nametnuta “politička korektnost” pretvorila zapravo u neku vrstu ideološke dogme!? Mnogima se popela na vrh glave!
I žene u Holivudu sada odvažno “jašu” na visokom talasu “političke korektnosti”. Kao nikad ranije, “iz petnih žila” se upiru da postignu potpunu polnu ravnopravnost. Ono što se nekad zvalo feminizam sada je postalo “politička korektnost”!
Glumice sve glasnije zahtevaju da budu plaćene isto kao i njihove muške kolege, da bude što više ženskih reditelja u Holivudu i još više filmova sa centralnim ženskim ulogama, kako njihove karijere ne bi prestale čim zakorače u 40-te godine života. Samo jedna je Meril Strip, koja bez obzira na protok decenija, snima film za filmom i dobija “oskarovske” nominacije gotovo svake godine!
Holivud, hteo ili ne, sve više iskazuje osećaj za “diverzifikaciju”, jer, ako ništa drugo, polovina publike u bioskopima su žene, koje postaju sve više finansijski nezavisne. U tom svetlu, čak i famozni “Ratovi zvezda” su postali “politički korektni”. U svom najnovijem izdanju pod nazivom “Rogue One”’, koji upravo stiže u “multiplekse” sa ciljem da postane najkomercijalniji hit godine, glavni lik je jedna devojka- Džin Erso (u tumačenju Felisiti Džons), koja se, time, pridružila Rej (Dejzi Ridli), iz prethodne, sedme epizode “Buđenje sile”. One su nove, neustrašive heroine koje vladaju galaksijom!
Gde su se izgubili klasični muški junaci ovog serijala - Luk Skajvoker i Han Solo? Oni su, izgleda, postali “kolateralna šteta” holivudske “političke korektnosti”!
Minulog leta, svetska prestonica “pokretnih slika” “debelo” je računala na ženski pol u rimejku “Isterivača duhova”, od kojih se muškim šovinistima dizala samo - kosa na glavi! Četiri žene, od kojih su tri u 40-tim godinama života, preuzele su uloge holivudskih muških legendi u ovoj paranormalnoj komediji koja ni izbliza nije ispunila finansijska očekivanja gramzivih producenata. Njihova “politička korektnost” se nije isplatila!
Bilo kako bilo, shodno holivudskoj težnji ka “diverzifikaciji”, u poslednje vreme se pojavilo nekoliko ostvarenja sa glavnim ženskim protagonistima, koje su se obrele u rezervisanom “muškom” svetu politike.
U prošlogodišnjoj drami “Our Brand is Crisis” “Oskarovka” Sandra Bulok je igrala političkog stratega za izbornu kampanju koja svojom smišljenom “igrom” postavlja predsednike država! “Zar je to moguće? Kako se onda meni omaklo!?”- verovatno se pita začuđena Hilari Klinton, kojoj ni silna propagandna mašinerija, ni Barak Obama, ni “CNN”, ni “Nju Jork Tajms” nisu uspeli da pomognu u ostvarenju njenih pustih želja.
Predstojeća 89.-ta dodela “Oskara”, 26. februara iduće godine, će, po svemu sudeći, doneti dvoboj dve moćne vašingtonske žene- rafinirane Prve Dame (Natali Portman kao Žaklina Kenedi u filmu “Džeki”) i beskrupulozne lobistkinje (Džesika Džestejn u filmu “Mis Sloun”).
Ko su, u stvari, ti lobisti? Oni su pefirdni, slatkorečivi prevaranti koji vas “demokratski” lažu u oči a da pritom i ne trepnu! To su “eksperti” za “public relations” mahinacije i papreno plaćeni “lajavci”- manipulatori koji ne biraju sredstva da vas, u suštini, uvere da ste slepi i glupi- da ne vidite da je crno, u stvari belo, a belo crno, i da ne shvatate da ono što je dobro zapravo loše, a loše- dobro!
U ovom političkom trileru reditelja Džona Madena, Džesika Džestejn je fascinatna kao “Cold, Crooked Bitch”. Ovakav “model” vašingtonske žene izgleda već poznat iz stvarnosti. Da, znam na koga mislite! Nije nimalo teško pogoditi!
Ona je stručnjak da ljude drži u mraku, špijunira, podmićuje i koristi sve i svakoga da postigne svoj cilj. Mis Sloun je hladna poput sante leda, smrtonosna kao kobra, a ujeda kao barakuda!
Ona je kraljica u političkom šah-matu. Vašington se nalazi pod njenim nogama! Nikada iznenađena, nespremna, nikad spontana. Kada izgovara dijaloge, Džesika Čestejn deluje kao da čita tekst sa Telepromptera!
Mis Sloun ima nerve od čelika i nesalomljivu volju da pobedi po svaku cenu. Ona je “Iron Lady” koja je nadmašila i samu Margaret Tačer. Superiorna, sarkastična i bezosećajna, ona zrači takvom hladnoćom da ako ste u njenoj blizini bilo bi pametno da nosite bundu!
Njoj nikako ne biste hteli da stanete na put. Ako je sretnete, najbolje je da momentalno “spičite” od nje što dalje i brže, udarajući petama u sopstvenu zadnjicu! Mis Sloun je “One Njoman Band”, usamljena vučica koja nemilosrdno gazi i preko mrtvih.
Gorka je ironija da sa ovakvim likom Holivud nimalo ne pomaže unapređenju “ženskog pitanja”. Mis Sloun je apsolutno antipatičan karakter sa kojim se teško identifikovati. Zar je publika zaista željna da gleda monstrume kao što je makijavelistička Mis Sloun?
Da li sa ovim filmom Holivud želi da podseti da žene uvek moraju da plate za svoju ambiciju? Zapravo, njen lik posredno postavlja pitanje: šta bi žena zapravo danas trebala da bude? Mis Sloun je žena u “Boys Club-u” koja je surovija od muškaraca i ne nosi u sebi ni trunke čovečnosti. Ona nema ni morala, ni humora, ni emocija. Čak i onda kada se u filmu desi neverovatan obrt u kojem Mis Sloun koristi svoje svoje neetičke veštine u etičku svrhu, to samo iznova dokazuje muški “kliše” da su žene “prevrtljive´”, da nikad ne znaju šta zapravo hoće i da im se ne moe verovati! Sami prosudite šta je tu “politički (ne)korektno”.
