Pokretne slike

Crna Amerika

“Rađanje jedne nacije” (“The Birth of a Nation”), reditelj, scenarista i glavni glumac: Nejt Parker, ostale uloge; Armi Hamer, Ejdža Naomi King, Penelopi-En Miler

Ovo je čudo neviđeno! U “multipleksima” se konačno pojavio jedan film koji, verovali ili ne, ima bliske veze sa sve gorčom realnošću. “Rađanje jedne nacije” crnačkog autora Nejta Parkera podiže znak “Stop” holivudskom stupidnom eskapizmu. To je frapantno ostvarenje, posle čijeg gledanja ćete ostati zabezeknuti.

Premda se radnja Parkerovog filma odigrava pre ravno 185 godina, ova istorijska drama itekako je relevantna i u sadašnjem vremenu u Americi, gde crnce i dalje svakodnevno ubijaju iz prostog razloga samo zato što su crnci! Ovo delo poručuje da je “sezona lova” na crnce neprekidno otvorena već više od dva veka. Ni odlazeći crnački predsednik SAD Barak Obama nije ni tu ništa promenio, premda je pre osam godina došao na vlast sa gromoglasnim motom “Vreme za promene”!

Holivud i Vašington već decenijama sinhronizovano “duvaju u istu sviralu”! Svetska prestonica “pokretnih slika” besomučno ispira mozgove masa svojim eskapističkim produktima, kojima odvraća gledaocima pažnju od opore svakidašnjice. Sa druge strane, uprkos sve jačoj eskalaciji rasnih tenzija i nasilja i sve dubljoj socijalnoj nejednakosti, zvanični Vašington uverava Amerikance da je sve “OK” u “zemlji slobodnih i hrabrih”.

Predsednički “status kvo” kandidat Demokratske stranke Hilari Klinton, koja je brza na rečima a spora na delima, hipokritski poručuje da crncima “nikad nije bilo bolje u Americi nego sada!” U koordiniranoj akciji, propagandna mašina “CNN”-a, koja nagoni na spontano povraćanje, grozničavo upozorava i zastrašuje Amerikance da republikanski kandidat Donald Tramp nije podoban za predsednika. 
Ma kakav bio, ovaj kontroverzni biznismen-multimilijarder i političar-autsajder koji bećava da će “Ameriku opet učiniti velikom”, stvorio je za kratko vreme čitav jedan masovni pokret sledbenika, kojima je dojadila inertnost i neproduktivna “politička korektnost” okoštalog vašingtonskog establišmenta.

Film je medijum koji ima moć da reflektuje stvarnost, što uspeva i Parkerovo “Rađanje jedne nacije”. Naslov ovog dela je ironično pozajmljen od antologijskog ostvarenja legendarnog američkog filmskog autora- pionira Dejvida V. Grifita.

On je pre 101 godinu u Holivudu snimio “Rađanje jedne nacije”, koji je prvobitno bio ocenjen kao “epohalan film”. Čak je i tadašnji američki predsednik Vudro Vilson, koji je po profesiji bio istoričar, izjavio reči ushićenja o filmu: “Kao da je istorija pisana svetlošću munja”!

Međutim, “Rađanje jedne nacije” se vrlo brzo pretvorilo u Grifitov filmski abortus. Zbog rasističkih predrasuda o crncima, koji su prikazani kao zveri, a pripadnici Kju Kluks Klana kao heroji, mnogi napredni ugledni građani su zahtevali zabranu prikazivanja filma, Epska tema Grifitovog dela je bila posvećena poreklu rasa, a sasvim jasno je bilo da je “nacija” koja se rađa u njegovoj filmskoj epopeji isključivo “Bela Amerika”.

Sada je došao trenutak da Nejt Parker prikaže “Rađanje jedne nacije” iz crnačke perspektive. Ovo delo, koje se našlo u fokusu interesovanja zbog svoje eksplozivnosti, je plod njegove pasije i upornosti. Naime, Parkeru je trebalo sedam godina da prikupi 10 miliona dolara za snimanje filma, u kojem se pojavljuje u četvorostrukoj ulozi- kao producent, reditelj, scenarista i glavni glumac. 

Njegovo 120-minutno “Rađanje jedne nacije” donosi uznemirujući portret “Crne Amerike”, u bukvalnom i metaforičnom smislu. To je, u svojoj osnovi, biografski film o Netu Tarneru, crncu-robu na plantažama pamuka u Virdžiniji i baptističkom propovedniku koji je Bibliju zamenio sekirom. Kada je uvideo da ga njegov vlasnik perfidno iskorištava da svojim propovedima zapravo ispira mozak i suzbija gnev ostalih robova, izloženih velikim patnjama i brutalnostima, Tarner se od spiritualnog vođe pretvorio u lidera pobune.

On je 1831. godine poveo ustanak , u kojem je sekirama i noževima bilo ubijeno 60 robovlasnika i članova njihovih porodica. U osveti koja je usledila, nemilosrdno je iskasapljeno 200 crnih robova. To je bila najkrvavija pobuna robova u američkoj istoriji.

Parkerov film nije remek-delo ali na izuzetno potresni način govori o temi koja je u Americi i dalje nezavršena priča. U kultnom ostvarenju “Uradi pravu stvar” (1989.), vodećeg crnačkog autora Spajka Lija, postavljena je ključna dilema oko načina borbe za prava crnaca u Americi: da li samo iskazivati pasivni otpor, kojeg je zagovarao čuveni Martin Luter King, ili na nasilje odgovoriti nasiljem, za šta se zalagao crnački revolucionar Malkolm Iks. 

U filmu “Rađanje jedne nacije” izgleda da se Nejt Parker priklonio ovom drugom, radikalniji pristupu. Biće zanimljivo pratiti da li će “Oskar” biti naklonjen i Parkerovom provokativnom delu, kao što je to pre tri godine bio prema super-realističnom crnačkom ostvarenju “12 godina ropstva”, kojem je pripala nagrada za najbolji film godine.

 

 

 

Bojan Ž. Bosiljčić
Novine Toronto, broj 
1485
Toronto 
21. Oktobar 2016.