U najmagičnije doba godine, stigao je najčarobniji mjuzikl 2018. Za Meri Krismas, u “multiplekse” je uskočila Meri Popins! Kako samo prikladno njenom imenu i prezimenu.
Zvezda je ponovo rođena! Nakon duge pauze od 54 godine, velikodušna engleska dadilja je po drugi put pala sa neba i dolebdela sa svojim letećim i ”brbljivim” kišobranom. Ona je ciklični fenomen koji se uvek vraća kad se porodica Benks nađe u nevolji, skočivši iz edvardijanskog vremena, 1910-tih u eru Velike ekonomske depresije, 1930-tih.
Ima nešto misteriozno oko te Meri. Prošle su decenije, ali ona nije ostarela nijednog sekunda. Meri Popins je poput Džejmsa Bonda - lik koji je večno mlad. Protok vremena važi samo za obične smrtnike.
Promenila se samo glumica. Umesto nezaboravne Džuli Endrjus, kojoj je to bila debitantska uloga, u kožu Meri Popins se sada uvukla jedna druga britanska glumica - sveprisutna i svestrana Emili Blant (“Zlo nosi Pradu,”, “Ivica sutrašnjice”, “Sikario”, “Mirno mesto”) koja u Holivudu snima filmove i menja žanrove kao Meri Popins svoje šešire.
“Poratak Meri Popins” je nastavak “Diznijevog” klasika iz 1964. godine, u režiji Roberta Stivensona, koji je svojim pesmama koje brzo ulaze u uši (“Superkalifradžilistikekspialidoušes” i “Čim Čim Čiri”) i pamtljivim scenama u pastelnim bojama koje su bile “miks” animacije i žive akcije osvojio srca milionske publike i pet “Oskara”. Adaptiran prema romanu o perfektnoj dobročiniteljskoj dadilji, iz pera britanske spisateljice australijskog porekla Pamele Lindon Travers, ovaj šarmantni i duhoviti mjuzikl koji je doneo magiju na srebrene ekrane je postao krunski dragulj studija Volta Diznija. I sama pomisao na nastavak izgledala je ne samo apsurdna, nego kao skrnavljenje i kriminalni akt protiv artizma.
Međutim, sve je dozvoljeno, posebno u gramzivom Holivudu, ako to donosi veliku zaradu, pogotovo danas kada je “Big Money” merilo svega, više nego ikad pre. U nedostatku novih ideja, snimanje “sikvela”, “prikvela”, “ributa” i “rimejka je postala ustaljena praksa koja donosi profite. Dokazanom majstoru mjuzikla Robu Maršalu (“oskarovski” “Čikago”, “U šumu”), je poveren zadatak da od ikonskog lika Meri Popins opet napravi lukrativnu “zlatnu koku” za novu generaciju.
I tako, enigmatična dadilja se vratila u London, posle 24 godine, da pomogne odraslom Majklu Benksu (Ben Višou), sada ocu troje dece, da se izvuče iz finansijskih dugova i spasi svoju porodicu i kuću. Meri Popins deluje kao oličenje Nade koja je došla sa Neba.
Metaforično značenje ima i drugi glavni lik - Džek (multitalentovani brodvejski superstar Lin-Manuel Miranda), koji pali i gasi ulične lampe u Londonu. On je čovek koji unosi svetlost u ovaj film, pridružujući se Meri Popins i Benksovoj familiji u njihovim avanturama, popraćenim pevanjem i igranjem.
U jednoj sceni, epizodnu rolu je otpevala i odigrala neprolazna 69-godišnja legenda Meril Strip, kao Merina ekscentrična rođaka Topsi. Momente nostalgije u ovom nastavku budi i pojavljivanje 91-godišnjeg Dika Van Dajka, koji je u originalu igrao ulogu dimnjačara Berta.
“Povratak Meri Popins” je romantično ljubavno pismo Londonu. Bez preterivanja specijalnim efektima, ovaj film donosi mnogo neviniju i svetliju vrstu magije od one opasnije i mračnije, koju smo u poslednjih 15-tak godina videli u serijalima “Hari Poter”, “Gospodar prstenova”, “Hobiti” ili “Fantastične zveri”.
2013.godine, Holivud je snimio idealističnu filmsku priču “Spašavanje Gospodina Benksa”, u kojem namćorasta autorka P. L. Travers (uloga Eme Tomson) odlazi u Holivud na poziv Volta Diznija (Tom Henks), koji je, ulažući veliki trud i strpljenje, nekako uspeo da je nagovori da mu dozvoli da na ekranu oživi njenu famoznu junakinju.
Da li je Meri Popins zaista trebala da se vrati? Oni koji su je sa ushićenjem sada dočekali u bioskopima tvrde da ljudi trebaju ovakav film i magični momenat u kojem se nada pojavljuje sa neba.
Međutim, tu ima jedan potencijalni problem. Meri Popins je poznata figura za stariju publiku, ali je potpuno strana za novu generaciju, koja je odrasla gledajući na velikim ekranima sasvim drugačije vrste junaka: kostimirane i maskirane super-heroje, mutante i zombije. Za mnoge od njih, “Povratak Meri Popins” može da bude prevaziđena vrsta filma, holivudski anahronizam iz prohujalih doba, sa vodećim likom koji deluje naivno i smešno u ovom vulgarizovanom modernom vremenu.
Odajući “omaž” svom originalu, ovo Maršalovo delo sadrži u sebi protivrečnosti. To je film koji koji teži da iskaže počast i poštovanje prema svom uzoru, a da istovremeno kreira nešto savim novo i originalno, u čemu samo delimično uspeva. “Povratak Meri Popins” priziva prošlost, a zanemaruje sadašnjost, u isto vreme je spektakularan, ali i dosadan, sa jakom dozom nostalgije, ali sa iznenađujuće niskim nivoom imanacije. Kao ostvarenje koje slavi zadovoljstvo gledanja stvari iz nove perspektive, ono je efikasno jedino kada se vraća na poznato tlo.
Prikazujući oporu realnost življenja kroz ljubičastu optiku, sa pesmama poput “Pod londonskim nebom” i “Nema gde da se ide osim gore”, film poručuje publici da vidi lepšu budućnost, ali u tom smislu ne nudi mnogo razloga za to. Kao bekstvo od stvarnosti, “Povratak Meri Popins” donosi sintetički optimizam, nije neiskren, ali je zato izgubio dodir sa vremenom.
Da li će se posle ovog povratka Meri Popins vratiti bar još jednom? To prvenstveno zavisi od njenog učinka na “boks-ofisima” za vreme tekućih božićnih praznika, koje je kao stvoreno za ovakav mjuzikl.
Bojan Ž. Bosiljčić
