Poplave u priobaljima, ugroženi poljoprivredni resursi i bolesti koje izazivaju komarci samo su neke od posledica globalnog zagrevanja u regionu Mediterana, gde su temperature već porasle više nego na drugim mestima, ocenio je međunarodni tim naučnika.
U Mediteranskom basenu prosečna temperatura je već porasla za 1,4 stepena u odnosu na preindustrijsko doba, što je za 0,4 stepena više od globalne temperature, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Nejčr klajmat čejndž (Nature Climate Change).
"Čak i sa globalnim zagrevanjem ograničenim na dva stepena, kako je dogovoreno Pariskim sporazumom, letnje kiše će se verovatno smanjiti za 10 do 30 odsto u zavisnosti od područja, i tako pogoršati nestašice vode i dovesti do drastičnog pada poljoprivredne proizvođe, pre svega u zemljama na jugu", naveli su naučnici.
U istraživanju se predviđaju sukobi između poljoprivrednika i industrijalaca. "Uticaji klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju povezani sa sve većom potražnjom za životinjskim proizvodima povećaće zavisnost zemalja juga od inostranstva", navode naučnici.
Tokom poslednje dve decenije površina Sredozemnog mora je porasla za 60 milimetara uz značajno povećanje kiselosti. S topljenjem glečera, povećanje nivoa mora će se samo ubrzati i "veoma veliku populaciju na morskim obalama pogoditi velikim poplavama".
U izveštaju je naveden i efekat zagrevanja na zdravlje ljudi, putem određenih bolesti kao što su groznica Zapadnog Nila, denga, kardiovaskularne i respiratorne bolesti.
