Popuštanje zabrana zbog korona virusa je usledilo u još nekoliko zemalja Evropske unije, uključujući u svetu uz SAD najteže pogođenu Italiju, gde su građani aplauzima i pesmom pozdravili slobodu izlaska na ulice.
A uz šampanjac su to na balkonima i trgovima proslavili i žitelji Belgije, zemlje s najviše preminulih u svetu, u odnosu na broj stanovnika.
U Nemačkoj, Austriji, Danskoj, Španiji tako već nekoliko dana rade industrije, radnje, kafići, neke škole, tržni centri, otvoreni su parkovi i izletišta, kao i javni saobraćaj.
Ali su zadržane mere strogog prostornog razdvajanja ljudi, obavezne maske, uz velika i ozbiljna upozorenja lekara i vlada da će svako preterano "opuštanje" građana neminovno izazvati novi porast zaraze i naterati vlasti da vrate drastične zabrane okupljanja i izolaciju.
U Evropskoj uniji je ujedno buknula ozbiljna rasprava o tome da li u daljoj, čini se silaznoj fazi bitke protiv korona virusa u Evropskoj uniji, najviše treba da odlučuje "struka", lekari, koji u većini upozoravaju da virus nije pobeđen i zato što se još uvek o njemu neke bitne stvari ne znaju.
Ili, oko čega je podeljeno mišljenje, vlasti moraju da uvaže i mišljenje ekonomista, malih i većih firmi, psihologa, intelektualaca, opozicije i postepeno rastućeg broja stanovnika koji, mada možda potcenjuju opasnost, ali traže "labavljenje" mera i zabrana.
Dok deo stanovništva u nekim zemljama Evropske unije, uključujući oduvek disciplinovane Nemce, počinje da se buni protiv oštrih ograničenja zbog bitke protiv korona virusa, vlade svih članica EU, iako popuštaju stegu, ne odustaju od snažnih upozorenja da tek sad građani moraju jako poštovati higijenske mere, međusobnu udaljenost bez većeg okupljanja i nositi maske da zaštite sebe i druge.
Vlada Francuske, zemlje teško pogođene epidemijom korona virusa, objavila je da će od 11. maja ukinuti deo zabrana, ali je vidljivo da su i vlasti i "struka" veoma zabrinuti da eventualna nedisciplina ljudi ne izazove novi talas zaraza i natera vlasti da vrate izolaciju i stege.
Pariz će otud zadržati mnoge zabrane i ograničenja do kraja jula, a dotad će i državljani "šengenskog prostora" EU morati da idu u 14-dnevni karantin kad dolaze u Francusku.
Uz, zbog narastajućeg broja preminulih, podeljenost mišljenja u EU oko posebnog modela blagih ograničenja i "sticanja masovnog imuniteta" zarazom u Švedskoj, iznenađujuća rasprava i potpuna podeljenost oko zadržavanja oštrijih mera zbog korona virusa je izbila na videlo u Nemačkoj.
Kako piše nedeljnik Špigl, jedan deo nemačkog stanovništva je počeo da se oglušuje o ograničenja kretanja i obavezno nošenje maski, a krenule su i žustre raspre oko toga da li spasavanju zdravlja ljudi treba žrtvovati sve-privredu, slobodu, temeljna prava.
Tako se, pored ostalih, oglasio i predsednik nemačkog parlamenta Volfgang Šojble koji je izneo mišljenje da je "neopravdani apsolutizam to da se ništa ne sme pretpostaviti zaštiti ljudskog života".
Šojble, koji je prethodno kao ministar finansija bio vatreni zagovornik "stezanja kaiša" u celoj Uniji, rekao je da "ne smemo dopustiti da odlučuju samo virusolozi, moramo uzeti u obzir i neizmerne ekonomske, socijalno-društvene, psihološke i druge posledice".
Šojble je mišljenja da bi, u očekivanju vakcine, "sve zaustaviti na dve godine imalo strašne posledice".
Takav stav je podržao i jedan od kandidata viđenih da naslede kancelarku Angelu Merkel, predsednik moćne pokrajine Rajne Severne-Vestfalije, Armin Lašet, ali kancelarka Merkel i šef vladinog stručnog tima, virusolog Kristijan Drosten, su za veoma obazrive i postupne mere.
Nezadovoljstvo i poneki javni protesti ipak ne smiruju ni deo političara, ni ljude i tako je na društvenim mrežama veliki prostor dat poruci jednog restoratera iz Hamburga: "Ubijte virus, a ne naš biznis".
Drosten je, ipak, za krajnji oprez, isto kao i njegova koleginica Melani Brinkman iz Helmholc Centra za istraživanje zaraza koja smatra da je "vlada poslala pogrešnu poruku narodu koji sad virus ne uzima kao ozbiljnu opasnost".
Ova rasprava o tome "da li svu vlast moraju imati virusolozi i epidemiolozi" prenela se i na evropske medije i visokotiražni holandski dnevnik Volkskrant smatra da "kad je previše babica, dete je kilavo" i zato daje za pravo premijeru Marku Ruteu što se u odlukama oslanja samo na uski broj stručnjaka za viruse i epidemije.
"Pošto je korona virus i dalje u mnogome nepoznanica za mnoge stručnjake, vlada uzima savete od ćoravog u zemlji slepaca", kako to zaključuje Volkskrant i kaže da bi premijer Rute zašao u vrzino kolo ako bi krenuo da sluša sva moguća raznorodna stručna mišljenja.
Švajcarski list Argojer cajtung međutim misli da "ekonomisti, psihijatri i stručnjaci za ustavno pravo itekako imaju šta da kažu u ovoj situaciji…jasno je da naučnici daju činjenice i političari odlučuju, ali političari moraju i da snose odgovornost za odluke".
Špigl nastoji da zaokruži sve nedoumice i primećuje da, kao u slučaju Nemačke, "ako nema velikog broja preminulih zbog epidemije, onda se javljaju i ozbiljne zamerke na poteze vlasti, posebno ako bitka protiv virusa i slamanje pandemije ima ozbiljne društvene, socijalne i ekonomske posledice".
