Nacrt Strateškog kompasa EU prvi put ukazuje na pretnje sa kojima se Unija suočava i pokriva oblasti upravljanja krizama, otpornosti, razvoja sposobnosti, kao i partnerstva, sve u cilju "zajedničke strateške vizije EU bezbednosti i odbrane za narednih pet do deset godina".
U nacrtu se navodi i da EU ostaje "otvorena za angažovanje po pitanju bezbednosti i odbrane sa Ujedinjenim Kraljevstvom" i obavezuje na jačanje dijaloga sa Zapadnim Balkanom, Istočnim i Južnim susedstvom, Indo-Pacifikom i Latinskom Amerikom.
Nacrt predstojećeg strateškog vojnog dokumenta EU, u koji je EURACTIV imao uvid, biće zvanično podnet ministrima spoljnih poslova EU koji se sastaju 15. novembra.
Lideri EU bi trebalo da dobiju verziju dokumenta sa izmenama u decembru dok bi konačni dokument trebalo da bude usvojen u martu, za vreme francuskog predsedavanje Savetu.
Prvi deo novog novog plana EU, koji su izradili Spoljnopolitička služba EU i agencije za nacionalnu bezbednost, odnosi se na bezbednosne rizike i trendove širom bloka i sveta.
Pored liste regionalnih pretnji sa kojima se EU suočava, u dokumentu na 28 stranica dominiraju Rusija i Kina.
Ruske "akcije u našem zajedničkom susedstvu i na drugim mestima suprotne su viziji EU o svetu i njenim interesima", navodi se u nacrtu ali i dodaje da "strategija EU ima za cilj da angažuje Rusiju u nekim specifičnim pitanjima", poput klime.
Više diplomata EU koje je kontaktirao EURACTIV smatra da pretnje od strane Moskve treda budu bolje precizirane uključivanjem vojnih pretnji i okupacije, korišćenjem isporuka energije kao vrstom oružja i hibridnih akcija. Takođe su najavili da planiraju da dostave amandmane na nacrt.
Prema nacrtu, Kina je "partner, ekonomski konkurent i sistemski rival" koji je "sve više ukljčen u regionalne tenzije".
"Uprkos rastućem samopouzdanju Kine, nastavićemo da sarađujemo u oblastima od uzajamnog interesa poput borbe protiv piraterije, klime i bezbednosti", navodi se u nacrtu Strateškog kompasa.
U dokumentu se takođe upozorava na potrebu "snažnog jedinstva" kada je reč o Pekingu, s obzirom na razlike među članicama po tom pitaju.
Jedan od najkontroverznijih predloga tiče se osnivanja zajedničkih interventnih vojnih snaga, odnosno Kapaciteta EU za brzo raspoređivanje do 2025. koji će omogućiti brzo angažovanje do 5.000 vojnika.
Prema nacrtu, te snage treba da brzo "reaguju na neposredne pretnje ili kriznu situaciju, npr. u misijama spasavanja i evakuacije ili operacijama stabilizacije u neprijateljskom okruženju".
Navodi se i da se strateška autonomija, odnosno cilj EU da deluje nezavisnije u spoljnoj i bezbdnosnoj politici, u tekstu pominje samo jednom i definiše kao "sposobnost da se radi sa partnerima radi zaštite njenih (EU) vrednosti i interesa".
Kada je reč o odnosima EU i NATO, u dokumentu se poziva na predstojeću novu zajedničku deklaraciju EU-NATO koja će biti predstavljena do kraja godine i biti "ključni kompas za buduću saradnju".
U nacrtu se takođe odgovara na bojazni istočnoevropskih članica EU, koje Aljansu vide kao glavni garant bezbednosti, obećavanjem bliske saradnje u operacijama upravljanja krizama, razvoju vojnih sposobnosti, vojnoj mobilnosti...
Nacrt uključuje i niz načina za jačanje otpornosti za borbu protiv hibridnih pretnji i sajber odvraćanje.Međutim, jedan EU diplomata je rekao da je iznenađen rokovima za većinu predloga iz nacrta.
"Ono što me iznenađuje je što smo uvek smatrali da strategija treba da gleda do deset godina napred a većina predloga za cilj ima 2025. godinu", rekao je diplomata za EURACTIV.
"Ono što nismo postigli decenijama, sada bi trebalo da se desi u rasponu od nekoliko godina - to je pomalo neuobičajeno", rekao je EU diplomata.
