Stručnjaci za pranje novca tvrde da je rast cena stambenog i poslovnog prostora u Srbiji najverovatnije posledica upliva značajne količine novca od nelegalnih aktivnosti u tržište nekretnina, navodi se u izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC), objavila je Nova ekonomija.
Rast cena nepokretnosti je brži nego u državama u susedstvu, a nije ograničen samo na Beograd, zbog čega eksperti sugerišu da je srpsko tržište nekretnina postalo regionalno čvorište za pranje novca.
"Industrija nekretnina u Srbiji zabeležila je neobično visok rast izmedju 2018. i 2020. godine, iako su mnoge novoizgradjene zgrade i dalje prazne. Slično Albaniji, gradjevinarstvo je nastavilo da se razvija tokom pandemije kovid-19, uprkos smanjenju ostatka ekonomije", navodi se u publikaciji "Aktuelne cene: Analiza tokova ljudi, droge i novca na Zapadnom Balkanu".
Iako sume novca zaradjenog kriminalom koji se ubacuje u privredu (pojedinačno) mogu mogu biti i relativno male, mogu imati značajan uticaj na lokalne ekonomije, dodaje se u izveštaju.
Kriminalne aktivnosti tako mogu povećati socijalno-ekonomske razlike, a pranje novca može da poveća cene nekretnina i oteža rešavanje stambenog pitanja za mnoge gradjane.
"(Kriminalci) smanjuju pravičnost na tržištu i utiču na pristup različitim vrstama usluga i, ako ostanu nekažnjeni, stvaraju podsticaje za ostale da slede njihov primer. Prljavi novac koji se pravi i pere u regionu održava ekosistem kriminala i korupcije koji slabi vladavinu prava i koči sposobnost institucija da se nose sa tim problemom", navodi se u publikaciji.
Nekretnine su naročito pogodne zato što, pored toga što predstavljaju zgodno mesto za "parkiranje" kapitala, mogu vremenom i dobiti na vrednosti, ali nisu jedini način za pranje novca koji je na raspolaganju kriminalnim organizacijama.
Pranje manjih količina nezakonito stečenog novca često se vrši kroz preduzeća koja zahtevaju veće količine gotovine, poput restorana, barova, benzinskih pumpi i taksi kompanija.
Širom regiona, nelegalno stečena sredstva se u takvim preduzećima mešaju sa stvarnom zaradom iz poslovanja, koja se zatim uključuju u bankarski sistem.
Turizam se takodje navodi kao ključni sektor za pranje novca, ali opet kroz ulaganja u barove, restorane, diskoteke i hotele.
Širom Srbije, posebno na Zlatiboru, Čajetini, Kopaoniku, Paliću, Vrnjačkoj Banji i Vranju, takodje je prijavljena prodaja voća i povrća (posebno pečurki) i korišćenje ugostiteljskih radnji za pranje novca.
Od 2018. godine posmatrači primećuju da takva preduzeća imaju tendenciju da redovno menjaju vlasnike, što je obično praćeno skokom prometa i zarade.
Još jedna oblast u kojoj se potencijalno vrši pranje novca je industrija igara na sreću, navode u Globalnoj inicijativi.
Medjunarodni monetrani fond procenjuje da je taj oblik privrednog kriminala "odgovoran" za dva do pet odsto globalnog BDP-a.
Ako se te globalne procene primene na države regiona, može se zaključiti da se na Zapadnom Balkanu godišnje opere izmedju 1,8 i 4,6 milijardi evra, navele je Nova ekonomija.
