Februar je u Severnoj Americi “Black Month History. Sasvim prikladno, u nedelju, 24. februara, u posetu kralju Holivuda stiže kralj Vakande. Oskare, upoznaj T’Čalu!
34 godine nakon romantične drame “Iz Afrike” (petostruki dobitnik “Oskara”) reditelja Sidnija Polaka, Holivud se ponovo vratio “crnom” kontinentu.
Famozni “mali ćelavi Amerikanac sa mačem u rukama” je decenijama bio “momak od zlata”. Pre tri godine, optužen za rasne predrasude, dobio je “epitet” da je “beo kao Sneško Belić”. Sada, postao je mrk kao Crni Panter. Narodski rečeno, “Oskar” je promenio ime u - Uglješa!
Šalu na stranu, na svoj 91.-vi rođendan, nagrade Američke akademije filmskih umetnosti i nauka su doživele drastičnu transformaciju. Po prvi puta, Holivud je pokazao da istinski priznaje i ceni “Black Ponjer”, poručujući publici da je crno – novo belo! Biti crn je veoma “kul”, makar to sve trajalo samo koliko i “oskarovska” ceremonija.
Ovo je mesec “Crne mačke”. Zvezda je zaista rođena! “Crni Panter” je postao prvi superherojski film koji je kandidat za “Oskare”, sa čak 7 nominacija. Ovo delo kojim je Holivud izvršio ekspanziju i na afričko tržište, je prošle godine izraslo u globalni kulturološki fenomen i “mega-blokbaster” sa basnoslovnom zaradom od 1,3 milijari dolara širom sveta.
Da li će za ovu priliku biti izliven specijalni “Oskar” napravljen od vibranijuma, super-čvrstog metala iz (fiktivne) tehnološki napredne afričke zemlje Vakande, koja se odvažno suprotstavlja beloj kolonizaciji? Wakanda Forever!
O beloj supremaciji govori na svoj način još jedan film- “Crni Klansmen”. Ova rasna drama iz 1970-tih o crnačkom policajcu koji se infiltrirao u redove ozloglašenog “Kju Kluks Klana” zavredila je 6 nominacija. Nakon tri decenije pravljenja snažnih socijalno angažovanih filmova, eminentni autor Spajk Li je nominovan po prvi puta za najboljeg reditelja, što je kategorija koju crnački sineasti još nisu dosad osvojili. Za sve postoji prvi put, zar ne?
Nove stranice “oskarovske” istorije“ mogla bi da ispiše još jedna drama o zlostavljanju crnaca- “Ako bi ulica Bil mogla da govori”, u kojoj je po prvi put nominovana Regina King, ujedno i vodeća favoritkinja za nagradu za najbolju sporednu žensku ulogu. Njoj bi mogao da se pridruži njen crnački kolega, Maheršala Ali (prvi Musliman koji je, pre dve godine, osvojio “Oskara”, u filmu “Mesečina”), koji je već viđen kao sigurni pobednik u kategoriji za najbolju mušku sporednu ulogu, u međurasnoj crnoj komediji “Zelena knjiga” (5 nominacija).
Crno je u Holivudu u ”visokoj modi”! Sve ovo ne bi bilo moguće da, nakon “tsunamija” kritika i nezadovoljstva crnačkih autora i glumaca, ispoljenih posebno u društvenim medijima (#OscarsSoWhite#), Akademija filmskih umetnosti i nauka nije bila prisiljena da izvrši korenite promene. U protekle tri godine, primljen je veliki broj novih članova iz redova takozvanih “vizuelnih manjina” i žena, čime je izmenjena struktura Akademije (koja sada ima 7,900 aktivnih glasača), u kojoj su pre dominirali stariji beli muškarci.
Scena iz filma, "Ako bi ulica Bil mogla da govori”
Shodno tome, “Oskar” sve upadljivije i smeonije iskazuje svoj preko noći pronađeni sluh za “politički korektnost”, diverzifikaciju i inkluzivnost, koji su postali tri temeljna stuba nove politike Akademije.
Rezultat toga je da ovogodišnja dodela nagrada nudi puno uzbuđenja i kurioziteta, sa prefiksom “Po prvi put “, u nadi da će time konačno da skoči tv-rejting “oskarovskog’ šoua, koji je prošle godine bio na istorijskom minimumu (svega 26,5 miliona gledalaca).
Diverzifikacija je svoju refleksiju našla u rasnoj, etničkoj, polnoj, starosnoj i seksualnoj raznolikosti “oskarovskih” kandidata. Libanka Nadin Labaki je postala prva arapska žena-autorka koja je za svoju potresnu dramu “Kapernaum” nominovana u kategoriji za najbolji strani film. Grčki sineasta Jorgos Lantimos je zavredio trostruku nominaciju (za najboljeg producenta, reditelja i scenaristu) u britanskoj rojalističkoj crnoj komediji “Favorit” (ukupno 10 nominacija). Internacionalnu dimenziju ovogodišnjim nagradama daje i kandidatura poljskog sineaste Pavela Pavlikovskog, čije ostvarenje “Hladni rat” je nominovano za najbolji strani film i za najboljeg reditelja.
Ukazujući šansu novim kreativnim snagama, “Oskar” se potrudio da ne zaboravi ni veterane! Na odobravanje svih, harizmatični sedokosi brkajlija Sem Eliot je u svojoj 74.-oj godini života, nakon 50 godina glumačke karijere, zaslužio svoju prvu nominaciju za najbolju mušku sporednu rolu u “rimejku” “Zvezda je rođena”(u kojem je za glavnu žensku ulogu prvi put nominovana pop-diva Ledi Gaga!). Eliotu će rival u ovoj kategoriji biti još jedan veteran - 61.-godišnji Ričard E. Grant , koji je takođe zavredio svoju prvu “oskarovsku” kandidaturu, u “indi” drami “Možeš li mi ikada oprostiti”, u kojoj tumači šarmantnog geja-lutalicu.
Ipak, junakinja večeri među starom gardom mogla bi da postane 71.-godišnja Glen Klouz, kojoj će sedma nominacija za “Oskara” (punih 36 godina posle prve!) najverovatnije konačno doneti nagradu za najbolju glavnu ulogu u filmu “Žena”, kao odana supruga noveliste-budućeg dobitnika “Nobelove nagrade”.
Kad je već reč o favoritima, u muškoj konkurenciji glavni pretendent za “Oskara” je velški glumac-kameleon Kristijan Bejl, majstor transformacije, za svoju impresivnu impersonifikaciju moćnog vašingtonskog “čoveka iz senke” Dika Čejnija, u političkoj crnohumornoj drami “Potpredsednik” (ukupno 8 nominacija). Da li će mu račune možda pomrsiti Remi Malek, u filmu “Boemska rapsodija”, za ulogu Freda Merkjurija, legendarnog “frontmena” slavne rok-grupe “Kvin”, koji je prerano umro od “Side”?
U godini kad su na “oskarovsku” pozornicu stali superheroji (”Crni Panter”), muzičke veličine (“Zvezda je rođena” i “Boemska rapsodija”), manipulativni političari (“Potpredsednik”), kraljice i njeni bliski subjekti (“Favorit”), nije ostavljena po strani ni radnička klasa! “Roma”, poetična drama o meksičkoj kućnoj pomoćnici koja, uprkos ličnim problemima, postaje stožer jedne rastrzane srednje-staleške porodice, je film o kome se u “oskarovsko” predvečerje najviše priča.
Snimljeno u crno-beloj tehnici, ovo emotivno delo suptilnog meksičkog autora Alfonsa Kuarona, bazirano na njegovim dečačkim uspomenama iz kvarta zvanog Roma u Meksiko Sitiju, početkom 1970-tih , bi lako moglo da obeleži 91.–vu dodelu “Oskara”! U ovom filmu, u ulozi stamene i plemenite kućne pomoćnice, srce gledalaca pleni debitantkinja Jalica Aparicio, koja je prva urođenička Meksikanka koja je nominovana za “Oskara”.
Nagrade Američke akademije fimskih umetnosti i nauka su često stvar političkih igara. Deset nominacija za “Romu”’ su došle u kritičnom momentu u odnosima između SAD i Meksika, odnosno između republikanskog predsednika Donalda Trampa i Kongresa, kojeg kontrolišu Demokrate, sa dubokim neslaganjima oko nameravanog Trampovog podizanja zida duž granice sa američkim južnim susedom.
U tom smislu, stavljanje meksičkog filma u “oskarovski” fokus se može protumačiti i kao izraz odbijanja, prkosa i revolta liberalnog Holivuda prema politici Donalda Trampa, koji je svojevremeno “Oskare” nazvao “lažnim nagradama”. Takođe, rapidno rastuća populacija “latinosa” u Americi (brojnija od crnačke!) sve višnje izrasta u značajni politički i finansijski faktor, čiju naklonost i Holivud želi da pridobije.
”Roma” je šesto delo u dosadašnjoj istoriji ovih nagrada koje je istovremeno nominovano za najbolji film i najbolji strani film (na neengleskom jeziku). Ako pobedi u obe kategorije (što mnogi prognoziraju!), biće to još jedan “oskarovski” momenat za sva vremena.
Tvorac ovog filma Alfonso Kuaron je nominovan u čak četiri kategorije-za najboljeg producenta, reditelja, scenaristu i direktora kinematografije. Sasvim je izvesno da će mu pripasti bar nagrada za najbolju režiju, čime će samo nastaviti lanac trijumfa meksičkih autora u ovoj kateroriji, koji je on započeo. Naime, u poslednjih pet godina, meksički reditelji su pobedili čak četiri puta! - Alfonso Kuaron (“Gravitacija”, 2013.), Alehandro Gonzales Injaritu (“Čovek ptica”, 2014. i “Povratnik”, 2015.) i Giljermo Del Toro (“Oblik vode”, 2017.). “Viva Mexico”!
Posle brojnih zavrzlama, odlučeno je da 91.-va ceremonija nema svog zvaničnog domaćina! To, u suštini, i nije neka posebna šteta, jer su se voditelji “oskarovskog” šoua prošlih godina često menjali (Nil Patrik Haris, Kris Rok, Džimi Kimel), ali nisu uspeli da “Oskaru” ubrizgaju spasonosnu revitalizirajuću injekciju.
Ukoliko vas prethodne, često dosadne i “nameštene” dodele “Oskara” još uvek nisu učinile indiferentnim, predstojeću možete pratiti na kanalu “CTV”-a, u nedelju naveče, 24. febuara, sa početkom u 20 časova.
Bojan Ž. Bosiljčić
