Živi primerak džinovske kornjače, vrste za koju se mislilo da je izumrla pre više od sto godina, pronađen je u ekvadorskom arhipelagu Galapagos, saopštio je ekvadorski ministar za životnu sredinu Marselo Mata.
Ministar je naveo da je odrasla ženka vrste kelonoidis fantastikus pronađena na ostrvu Fernandina tokom ekspedicije u organizaciji Nacionalnog parka Galapagos i američke konzervacionističke organizacije Galapagos konzervansi.
Kornjača kelonoidis fantastikus je endemska vrsta na Fernandini, nenaseljenom ostrvu na Galapagosu, vulkanskom pacifičkom arhipelagu čuvenom po jedinstvenom biljnom i životinjskom svetu. Ta vrsta džinovske kornjače je do sada smatrana izumrlom, kao i kelonoidis abigdoni s ostrva Pinta.
Ekvador je 2015. objavio otkriće nove vrste kornjače na Galapagosu, nazvane kelonoidis donfaustoi u čast veterinara Fausta Ljorene, koji je lečio čuvenu kornjaču "Usamljenog Džordža". Taj mužjak, poslednji živi primerak vrste kelonoidis abigdoni, uginuo je u zatočeništvu 2012. godine, kada je prema procenama imao 90 godina, pošto je odbio da se pari sa ženkama srodnih vrsta.
Galapagos se nalazi više od 1.000 kilometara zapadno od Južne Amerike i nalazi se na listi svetske baštine Uneska. Britanski naučnik Čarls Darvin je svoju teoriju evolucije razvio posle posete tom arhipelagu u 19. veku.
Prema raspoloživim podacima, na ostrvima Galapagosa ima 15 vrsta džinovskih kornjača, uključujući i one koje se smatraju izumrlim. Naučnici veruju da su kornjače na ostrva stigle pre tri do četiri miliona godina i da su ih tu donele morske struje, a da se su razne vrste razvile u procesu prilagođavanja staništima na različitim ostrvima.
Kornjače sa Galapagosa svoju izuzetnu dugovečnost duguju genetskoj sposobnosti da "popravljaju" sopstveni DNK, navode naučnici.
