Proseko, voćno penušavo vino sa severoistočnih brdovitih predela Italije, dobija na popularnosti, što ugrožava poziciju proizvođača šampanjca, koji već dugo dominira na tržištu penušavih vina.
Proseko je postao najprodavanije penušavo vino u svetu po obimu prodaje i stručnjaci ocenjuju da ugrožava tržišni udeo šampanjca, francuskog vina koje je sinonim za proslave, ali koje dolazi s većom cenom, prenosi Asošiejted pres.
Prodaja italijanskog penušavog vina premašila je prodaju šampanjca pre pet godina i sada je s 544 miliona boca veća za 75 odsto.
Šampanjac i dalje drži primat u prihodima, pošto je prošle godine doneo 4,9 milijardi evra na 307 miliona prodatih boca, a 2,8 milijardi evra je došlo od izvoza.
Prosekovi mehurići, međutim, još nisu pukli - ove godine je izvoz porastao za 16 odsto u odnosu na prošlogodišnjih rekordnih 804 miliona evra, navodi AP.
Što je još gore za šampanjac, prodaja proseka je, prema jednoj proceni, porasla za 40 odsto u matičnoj zemlji šampanjca, Francuskoj.
Majkl Edvards, stručnjak koji je sudija u stručnom časopisu o vinima i autor knjige "Najbolja vina Šampanje", rekao je da su potrošači sve zainteresovaniji za penušava vina.
"Proseko je kapitalizovao želju da se piju penušava vina, ne nužno šampanjac", rekao je on.
Uspeh italijanskog penušavog vina se pripisuje nižoj ceni i njegovom profilu kao pogodnom da se pije na svakodnevnim proslavama, zbog čega je popularan u Velikoj Britaniji, SAD i Nemačkoj - tržištima na kojima je šampanjac dugo cvetao.
Džopi Leper Karberi, konusltantkinja za medicinska sredstva u Baltimoru, kaže da je probala proseko na plaži pre četiri godine i da joj se toliko svideo da je počela da ga koristi za smutije na zabavama na bazenu, kao i za večernje žurke, a poslednje četiri godine i za novogodišnje proslave umesto šampanjca.
"Moj prvobitni razlog da ga probam na plaži je bio to što je manje skup od šampanjca. Sada ga pijem zato što mi se više sviđa od šampanjca", rekla je ona za AP.
S prosečnom cenom proizvodnje od 3,7 evra po boci, tek delom od 10,24 evra za šampanjac, proseko je pristupačniji da se pije posle posla ili na neobaveznim druženjima, bez pompe i posebnih prilika.
Niža cena je delom posledica jednostavnije metode proizvodnje. Dva procesa fermentacije proseka se odvijaju u velikim rezervoarima, dok se druga fermentacija šampanjca odvija dok je vino već u flaši. Potrebno je da se boce šampanjca stave pod određenim uglom i da se svaki dan malo okreću - što je skup manuelni rad.
Proizvođači proseka su zatečeni uspehom svog vina, ali ne žele da proćeradaju to, navodi AP. Pored raznih imitatora tu su i druga penušava vina poput španske kave ili nemačkog vina sekt.
Na sve veću popularnost proseka i drugih penušavih vina mahom utiču mladi, zbog šega je šampanjac primoran da se prilagodi.
"Kvalitet šampanjca nikada nije bio veći, pošto mora da bude. Opasnost je konkurencija, tako da mora biti bolji", rekao je Edvards.
Tri konzorcijuma koja prave proseko idu stopama šampanjca.
Oni su uspešno lobirali da proseko dobije zaštićeni status - umesto ime grožđa koje je bilo poznato kao proseko, a koje se sada se zove glera, to je sada geografska odrednica porekla. Nalazi se u okolini grada Treviso i obuhvata pet provincija u širem regionu Veneto i četiri u susednom regionu Furlanija-Julijska krajina, pored slovenačke granice. Ta promena iz 2009. pomogla je proizvođačima da imaju bolju kontrolu kvaliteta i da se uspešnije bore protiv falsifikatora.
Najpoznatiji od tri konzorcijuma Konegljiano Valdobiadene (Conegliano Valdobbiadene) pokušava da tu teritoriju Unesko prizna kao deo svetske baštine. Takva oznaka je drugim regionima pomogla u privlačenju turista i povećanju vrednosti njihovih proizvoda. Šampanja je dobila taj status 2015.
Proizvođači proseka takođe računanjaju na uspeh i kvalitetnijih i skupljih vina. Najbolji Valdobiadene košta i 30 evra.
Asolo je najmanji od tri konzorcijuma koji prave proseko, ali je proširio svoje vinarije za 86 odsto od 2011. do 2017. To je donelo preko potreban privredni podsticaj regionu koji je pretrpeo udarac propašću dve regionalne banke i milijardama evra u uštedama.
