Direktor istraživanja u briselskom Centru za studije evropske politike (CEPS) Stiven Blokmans navodi da su vlade širom Evrope tek posle prošlogodišnjeg ruskog napada na Ukrajinu počeli da prave načelne proračune za potencijalnu reformu EU koja bi uključivala prijem novih članica.
Blokmans ukazuje da su neki posmatrači pre invazije tvrdili da je proširenje "klinički mrtvo" i da se "veštački održava u životu" samitima unutar EU, ali da je rat u Ukrajini to promenio i da ono sada "ne samo da je vraćeno na dnevni red", već da je "jedna od tri glavne teme kojima se lideri bave".
U nedavnom izveštaju CEPS, Blokmans je naveo da Evropska komisija tek treba da skicira moguće scenarije za budžetske i institucionalne reforme u proširenoj Uniji.
"Još se nije pojavilo ništa što bi ličilo na opipljivu, strukturisanu reformu procesa proširenja", naveo je Blokmans.
Gardijan podseća na prošlogodišnje reči predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da su zemlje koje čekaju u redu za ulazak u EU "deo evropske porodice" i da Unija "nije kompletna bez njih", ali dodaje da se lideri sada, kada rastu šanse da Ukrajina postane članica, pitaju da li je EU spremna za proširenje.
Kakav uticaj bi imalo proširenje na budžet EU, koji je već pod pritiskom, da li bi Poljska, Grčka ili Mađarska bile srećne da od korisnika sredstava EU pređu u davaoce, da li bi Nemačka i Francuska bile spremne da izdvoje više novca, neka su od aktuelnih pitanja.
Jedna od nedoumica je i broj poslanika Evropskog parlamenta u slučaju proširenja, koji bi mogao da postane najveći svetski parlament, a otvoreno je i pitanje da li bi ulazak novih članica usmerio zakonodavno telo ulevo ili udesno.
Činjenica da svaka od 27 država članica može da stavi veto na pristupanje neke zemlje čini domaću politiku važnim faktorom pri odlučivanju ko ulazi u EU, a ko ne. Ako vlada bilo koje članice zaključi da neko od navedenih pitanja neće prijati njenom biračkom telu, ona bi mogla da blokira proširenje, navodi britanski list.
Jedno od otvorenih pitanja je i za koliko bi bio povećan budžet EU, koji trenutno iznosi 186 milijardi evra, kao i da li bi Nemačka, Francuska i Italija, tri zemlje koje izdvajaju najviše novca, morale "dublje da zavuku ruku u džep" radi podrške Ukrajini.
Blokmans ukazuje da će "to politički biti teško progutati", ali dodaje da su mnogi potencijalni korisnici sredstava na Balkanu i da žele da vide da se Rusija "potiskuje još više", što bi moglo da nadmaši negativne argumente vezane za troškove proširenja.
S obzirom na sve veći značaj poljoprivrednih zajednica, jedan od glavnih zadataka zvaničnika u Briselu je da skiciraju moguće reforme zajedničke poljoprivredne politike za slučaj da Ukrajina postane članica.
Ukrajina je jedan od najvećih igrača na globalnom tržištu žitarica, i ima više obrađenih površina od Italije. Prema podacima Evropske komisije, Ukrajina je pre rata imala udeo od 10 odsto na tržištu pšenice, 15 odsto na tržištu kukuruza i 13 odsto na tržištu ječma. Dominantan igrač je bila i na tržištu suncokretovog ulja, sa udelom od 50 odsto.
U sadašnjem režimu EU, Ukrajina bi bila glavni korisnik zajedničkog novca u oblasti poljoprivrede. Nemačka ministarka hrane i poljoprivrede Silvija Bender rekla je nedavno da sistem direktnih plaćanja, koji je na snazi, "definitivno više ne bi funkcionisao" ako bi Ukrajina postala članica, i da i to pitanje treba razmotriti.
Neimenovani, visoko pozicionirani izvor Gardijana iz Evropske komisije upozorava da se neće dogoditi ništa što bi ubrzalo proces proširenja dok ne bude "veće buke" unutar EU.
"Ništa se neće dogoditi dok ne bude maksimalnog političkog pritiska. Zašto bi države članice pristale na proširenje protiv statusa kvo", upitao je izvor iz vrha Evropske komisije.
Pitanje proširenja ove nedelje je aktuelizovao i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, rekavši da EU do 2030. treba da bude spremna za proširenje. Međutim, Evropska komisija je već sutradan poručila da zemlje kandidati za članstvo mogu da uđu u EU tek kada sprovedu nužne reforme, ukazujući da datum nije prioritet.
