Najstariji zanat nije prostitucija, nego trgovina ljudima, izjavio je za atinski list "Katimerini" Grigoris Lazos, profesor atinskog Univeziteta Pandion, koji istražuje prostituciju od 1986. godine.
Na nedavnom kongresu grčkih i evropskih naučnika, taj profesor sociologije je ukazao da je najveći problem to što niko od zvaničnika "neće ni da takne" prostituciju jer je "politička cena" velika.
Prostitucija u Grčkoj raste od izbijanja državne finansijske krize 2010. godine. Pod pritiskom društvenih i ekonomskih promena, promenila se i njena organizacija, na šta je u poslednje vreme uticao i priliv migranata i izbeglica, rekao je Lazos.
Po njegovom istraživanju, od 2012. do 2017. broj osoba koje se bave prostitucijom kao zanimanjem, porastao je sa 17.000 na 18.200, ili za sedam odsto. Tog povećanja ima u sva tri glavna načina organizovanja prostitucije: u neformalnim javnim kućama, stanovima - "studijima", i na ulici.
Od 2012. do 2017. godine, cene i ukupan prihod od prostitucije na godišnjem nivou, znatno su opali, a sama cena te vrste usluga se gotovo prepolovila.
Sastanak sa ženom od 18 do 64 godina u javnoj kući se 2012. godine naplaćivao u proseku 39 evra, a 2017. samo 17 evra što je čak 56 odsto manje. "Usluga" na ulici se 2012. godine naplaćivala u proseku 14 evra, a 2017. svega 11, što je 21 odsto manje, dok se "sastanak" u "studiju" 2012. plaćao 70 evra, a 2017. prosečno 53 evra što je smanjenje od 24 odsto.
Samo u petomilionskoj Atini je od 2012. do 2017. godine broj klijenata osoba koje se bave prostitucijom porastao sa 420.000 na 605.000, što je povećanje od oko 28 odsto, izneo je Lazos.
Međutim, ta promena ima zanimljivu osobenost: zbog demografskog, društvenog i ekonomskog propadanja i opšte degradacije prilika zbog državne finansijske krize, u tom rastu broja klijenata je veoma malo učešće Grka i drugih koji su u vreme izbijanja krize već živeli u Grčkoj.
U ukupnom povećanju od 230.000 njihov broj profesor Lazos računa na svega 20.000, dok su sve ostalo stranci koji su posle izbijanja krize došli u Grčku ili je povremeno posećuju.
Istovremeno je međutim stalno rastao broj klijenata - migranata i izbeglica.
Njih je 2012. godine bilo malo jer su, tek došavši, imali značajnih problema, a i velika većina javnih kuća i "studija" nije prihvatala da ih "usluži", mahom zbog predrasuda, naveo je Lazos.
Međutim, potom se i tržište prostitucije prilagodilo i proširilo, u početku na ulici, a zatim u jeftinim javnim kućama, dok su od 2017. godine migranti i izbeglice prihvaćeni na većini mesta.
Tako je od 14.000 2012. godine, broj migranata-klijenata osoba koje se bave prostitucijom skočio 2017. godine na čak 160.000.
Profesor Lazos je upozorio da će "skandinavski model" - uvođenje specifične vrste zvaničnih javnih kuća, o čemu bi uskoro trebalo da raspravlja Skupština Grčke, dovesti do toga da se obogate trgovci ljudima, a da još više osiromaše osobe koje se bave prostitucijom.
Sada u Grčkoj osobe koje se bave prostitucijom nisu organizovane, nemaju predstavnike, "nemaju glas" pred vlastima, čak im ne dozvoljavaju ni da govore na konferencijama o prostituciji, naveo je Lazos.
Tradicionalna "pijaca" za tu vrstu usluga i dalje je centar Atine, a proteže se i Bulevarom Poseidonos duž obale mora, zahvata i bogata naselja - Glifadu na jugu i Kifisju na severu.
Osobe koje se bave prostitucijom, rekao je profesor Lazos, sistematski su eksploatisane i često izložene zlostavljanju klijenta, imaju zdravstvenih problema, kao što je hepatitis koji ih "kosi".
"Katimerini" piše da je profesor Lazos zatražio od grčke države da malo novca da bar za materijal potreban za stomatološku pomoć osobama koje se bave prostucijom, jer im zbog hemikalija iz kondoma ispadaju zubi, navodi list.
