Novi zakoni tako proglašavaju kao krivično delo diskreditovanje ruske vojske ili pozive na sankcije protiv Moskve.
Takođe se zabranjuje pomaganje u sprovođenju odluka međunarodnih organizacija u čijem sastavu nije Moskva, što bi moglo takođe da uključi Međunarodni krivični sud sa sedištem u Hagu, koji je izdao nalog za hapšenje Vladimira Putina 2023.godine.
Još jedan novi zakon od sada zabranjuje da takozvani "strani agenti", etiketa koja se koristi da se označe kritičari Kremlja, sede u upravnim odborima javnih preduzeća.
Takozvani zakon o "stranim agentima" izglasan je u Rusiji 2012. godine i jako komplikuje jedan broj administrativnih procedura. Po njemu takođe se obavezuju ciljane osobe da se identifikuju kao strani agenti, ako objavljuju na društvenim mrežama.
Moskva je nedavno zaoštrila propise prema tim pojedincima, zabranjujući oglašavanje u medijima koja pripadaju "stranim agentima" i ciljajući na njihova autorska prava.
Na spisku stranih agenata nalazi se oko hiljadu pojedinaca i organizacija, među kojima su muzičari, pisci i poznati novinari.
Novi tekst zakona deo je rastućih pritisaka Moskve na sve koji se izjašnjavaju protiv njene politike i napada na Ukrajinu pokrenutog 2022. godine, piše agencija Frans pres.
