Svedoci smo opasnih pokušaja da se prekroje činjenice o Drugom svetskom ratu i njegovom ishodu i "danas evropski političari, posebno poljsko vođstvo, žele da sakriju pod tepih Minhensku izdaju", ocenio je u osvrtu u američkom listu "Nejšn" ruski predsednik Vladimir Putin.
A kapitulacija zapadnih evropskih vođa pred zahtevima nacističke Nemačke u Minhenu 1938. je "Sovjetskom savezu pokazala da zapadne zemlje žele sporazum o bezbednosti bez uvažavanja sovjetskih interesa", naveo je Putin.
U autorskom napisu "Istinske pouke 75. godišnjice Drugog svetskog rata", ruski predsednik izrazio veliko zadovoljstvo što su vođi Kine, SAD, Francuske i Velike Britanije, nuklearnih sila i stalnih članica Saveta bezbednosti UN, prihvatili predlog Moskve da razmotre i nađu rešenja za svetske problema, od strategijskog naoružanja, pa do zajedničkog izvlačenja sveta iz duboke ekonomske krize izazvane pandemijom korona virusa.
Predsednik Rusije je dao, kako kaže američki list, "celovitu ocenu nasleđa Drugog svetskog rata" i podvukao da je prekrajanje istorije i toka i ishoda rata "opasno jer zlonamerno izvitoperuje razumevanje načela miroljubivog razvoja, postavljena na konferencijama na Jalti i u San Francisku 1945. godine".
"Najveće istorijsko dostignuće Jalte i drugih odluka u to vreme jeste dogovor o stvaranju mehanizma koji će vodećim silama omogućiti da diplomatijom rešavaju razmimoilaženja", istakao je Putin.
Ruski predsednik je ukazao na to da su vođi pobedničkih sila SSSR, SAD i Velike Britanije tada uspeli da "istinske interese stave ispred različitih ideologija, državnih stremljenja, interesa, kultura" i sklopili sporazum od kojeg je celo čovečanstvo bilo na dobitku.
Konferencije pobedničkih sila u Teheranu, na Jalti, u San Francisku i Potsdamu, dodao je Putin, "su postavile temelje svetu koji za proteklih 75 godina nije doživeo globalni rat, uprkos najoštrijim suprotnostima".
Ruski predsednik ističe da je za to takođe zaslužan tada utanačeni sistem Ujedinjenih nacija i naglašava da je bitno da se očuva pravo veta članica Saveta bezbednosti jer je to "jedina razumna alternativa direktnom sukobu najvećih zemalja".
Putin upozorava da "danas svet prolazi kroz burna vremena, sve se menja, od svetske ravnoteže snaga i uticaja do socijalnih, ekonomskih i tehnoloških temelja društava, nacija pa i kontinenata".
On napominje da promene takvih razmera u prošlosti skoro nikad nisu mogle da se raspletu bez većih vojnih sukoba.
Ali smatra da je "dalekovido nasleđe savezničkih sila pobednica u drugom svetskom ratu omogućilo da se stvori sistem koji zaustavlja ekstremne vidove objektivnog sučeljavanja, istorijski prirođenih razvoju sveta”.
Ruski predsednik je stavio do znanja da je zato od značaja što su Kina, SAD, Francuska i Velika Britanija podržale inicijativu Moskve da se održi susret na vrhu pet svetskih nuklearnih sila i stalnih članica Saveta bezbednosti UN "s ciljem da se razmotre koraci za utvrđivanje zajedničkih načela u svetskim pitanjima".
"I da otvoreno razgovaraju", predočio je Putin, "o očuvanju mira, jačanju svetske i regionalne bezbednosti, kontroli strategijskog naoružanja, kao i suzbijanju terorizma, ekstremizma i svih krupnih izazova i pretnji".
Posebna tema bi morala biti stanje u svetskoj ekonomiji i prevazilaženje krize izazvane pandemijom korona virusa, zaključio je predsednik Rusije i naglasio da svi kao istinski partneri presudno mogu uticati na to da ceo svet prebrodi tu krizu.
