Do najave sastanka u Parizu došlo je dan nakon što je specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa za Ukrajinu Kit Kelog rekao da Evropa neće imati mesto za pregovaračkim stolom u Saudijskoj Arabiji, gde su bili pregovori između američke i ruske delegacije.
Na neformalnom samitu evropskih lidera u Parizu govorilo se o Ukrajini i bezbednosti u Evropi u svetlu pregovora Rusije i SAD, kao i o mogućem raspoređivanju zapadnih trupa u Ukrajini. Hitnom sastanku prisustvovali su lideri Nemačke, Britanije, Italije, Poljske, Španije, Holandije, Danske, kao i predsednici Evropskog saveta i Komisije te generalni sekretar NATO Mark Rute, koji je nakon samita rekao da je "Evropa spremna da preuzme inicijativu u pružanju bezbednosnih garancija Ukrajini".
- Evropa je spremna i želi da napravi korak napred, da preuzme inicijativu u obezbeđivanju bezbednosnih garancija za Ukrajinu - rekao je Rute, preneo je "Figaro".
Šolc iznerviran raspravom o slanju mirovnih trupa, prvi otišao sa sastanka
Nemački kancelar Olaf Šolc pozvao je na jedinstvo Evrope i SAD o odgovornosti za bezbednost Ukrajine, nakon napora SAD da započnu pregovore sa Rusijom bez konsultacija sa EU.
- NATO se zasniva na tome da uvek delujemo zajedno i delimo rizik, čime se osigurava naša bezbednost. To se ne sme dovoditi u pitanje - rekao je on nakon samita u Parizu.
Šolc je rekao da je "iznerviran" raspravom o slanju mirovnih trupa u Ukrajinu nakon završetka rata.
- Veoma je neprikladno razgovarati o tome pre nego što se donese odluka o mirovnom planu - rekao je on.
Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je prvobitno pokrenuo ideju, podržava slanje vojnika. Britanski premijer Kir Starmer izjavio je u nedelju da je Velika Britanija takođe "spremna i voljna" da pošalje trupe.
Šolc je bio prvi lider koji je napustio sastanak u Parizu, koji je sazvan dok se Evropa borila da pronađe jedinstven odgovor na izazove koje su pokrenuli najnoviji spoljnopolitički potezi američkog predsednika Donalda Trampa, prenosi “Politiko”.
Pozdravljamo činjenicu da se vode razgovori o izradi mirovnog plana, ali jedno je sigurno - to ne znači da Ukrajina mora da prihvati ono što joj se predstavlja - rekao je Šolc.
Troškovi na odbranu
Nemački kancelar je podržao predlog da pravila EU budu fleksibilnija kako bi se omogućilo zemljama da troše više na oružje.
Prema ovom predlogu, koji je predsednica Komisije Ursula fon der Lajen podržala na prošlonedeljnoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, zemlje bi mogle da izuzmu potrošnju za odbranu iz pravila EU koja od njih zahtevaju da svoje budžetske deficite drže ispod tri procenta svog BDP-a.
Meloni osporila plan o trupama
Italijanska premijerka Đorđa Meloni takođe je dovela u pitanje plan za mirovne trupe, piše “Dejli mejl” pozivajući se na izvore iz njenog kabineta.
- Bilo je korisno razgovarati o različitim hipotezama na stolu. Ona koja predviđa raspoređivanje evropskih vojnika u Ukrajini čini mi se najkompleksnijom i možda najmanje efikasnom, i na to sam iznela sumnje Italije – rekla je Meloni, prema izvorima.
Meloni je kasnila gotovo sat vremena na sastanak, kada su svi ostali lideri, zajedno sa Makronom, već krenuli u Jelisejsku palatu. "La stampa" je prenela da je Meloni "nezadovoljna" samitom u Parizu, navodeći da takvi sastanci ne bi trebalo da se održavaju u formatu usmerenom protiv američkog predsednika Donalda Trampa.
Meloni smatra da je formula samita, koju je izabrao Makron, pogrešna, navodi list. Ona se ne slaže ni sa predloženim odlukama niti sa sastavom učesnika jer Brisel treba da ostane jedina platforma za donošenje odluka svih 27 zemalja članica EU.
Meloni podržava stav američkog potpredsednika Džej Di Vensa o potrebi veće nezavisnosti Evrope i zalaže se da ovakvi događaji budu usmereni na saradnju sa Trampom po pitanju okončanja ukrajinskog sukoba, a ne da se pretvaraju u "anti-Trampove platforme", kako se navodi.
Tusk: Poljska neće slati svoje trupe u Ukrajinu
Poljski premijer Donald Tusk rekao je novinarima da na "samitu nisu donesene nikakve odluke o Ukrajini". Ranije tokom dana, Tusk je odbacio je slanje bilo kakvih poljskih trupa u Ukrajinu, rekavši da će njegova zemlja pomoći u logistici.
On je uoči sastanka najavio da će u Parizu zatražiti od evropskih lidera da se izjasne o tome da li su spremni da donesu ''ozbiljne odluke o odbrani" i ocenio da ne treba razmišljati o uspostavljanju alternative NATO-u.
- Potrebno je doneti velike odluke o evropskoj bezbednosti. Ne možemo efektno pomoći Ukrajini ako se sada ne budemo postarali da budemo u stanju da se i sami odbranimo - rekao je on i poručio da je u interesu SAD i Evrope da blisko sarađuju, preneo je Rojters.
Tusk je rekao da, ako neka zemlja želi da Ukrajini pruži bezbednosne garancije, ta zemlja mora da bude u stanju da garancije i sprovede. Istakao je da Poljska ostaje posvećena podršci Ukrajini u ratu s Rusijom, ali da neće slati svoje vojnike u Ukrajinu.
"Konkurentska igra između EU i SAD nema smisla"
Pre odlaska za Pariz, premijer Poljske je više puta naglasio važnost održavanja zajedničkog fronta između Evrope i SAD, preneo je “Politiko”.
- Bez obzira na to šta neko ponekad mora da kaže drugima služeći se brutalnim rečima... nema razloga da saveznici svađajući se među sobom ne pronađu zajednički jezik po najvažnijim pitanjima - rekao je Tusk i dodao da će biti u Parizu da “predupredi sve moguće glasove koji bi želeli da uvedu neku vrstu konkurentske igre između EU i SAD, jer to nema smisla."
Ali, kako SAD zahtevaju mnogo veće vojne izdatke od Evrope i ne ostavljaju prostor evropskim zemljama u pregovorima koje vode sa Rusijom oko Ukrajine, Tusk je naglasio da će kontinent morati drastično da poveća budžete za odbranu.
"Ako mi, Evropljani, sada ne potrošimo veliki novac na odbranu, bićemo prinuđeni da potrošimo deset puta više ako ne sprečimo širi rat," napisao je on na platformi “X”.
Po dolasku u Pariz je i predsednica EK izrazila sličan stav. Fon der Lajen je navela na "X" da “moramo da imamo svest o hitnosti” i “porast u odbrani”, te da nam je “sada potrebno oboje”.
Sastanku u Parizu prisustvovao je i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, koji je u ponedeljak rekao da je to početak dužeg procesa u kojem će EU imati centralnu ulogu.
“Ovo je početak procesa koji će se nastaviti uključivanjem svih partnera posvećenih miru i bezbednosti u Evropi. EU i njene članice imaće centralnu ulogu u ovom procesu”, naveo je Kosta na "X".
Milijana Milikšić
