Ostavka ruskog premijera Dmitrija Medvedeva i njegove vlade usledila je neočekivano, nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin najavio promene Ustava koje bi mogle da produže njegovu vladavinu i pošto bude morao da se povuče s pozicije predsednika na kraju mandata 2024, ocene su svetskih medija koje prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).
Predložene ustavne promene i ostavka Medvedeva vide se kao pripremanje terena za 2024. godinu, kada Putin mora da se povuče s funkcije predsednika, ukazuje Rojters i dodaje da je najvažniji predlog koji je Putin izneo u jučerašnjem obraćanju naciji, smanjenje ovlašćenja predsednika i jačanje moći premijera.
Putin je rekao da želi da donji dom parlamenta ima moć da bira premijera i druge ključne funkcije, čime bi se ojačali uloga i značaj parlamenta, ali i nezavisnost i odgovornost premijera.
Kritičari odavno optužuju ruskog predsednika da planira, u nekom svojstvu, da zadrži vlast nad jednom najvećih zemalja sveta i jednom od dve najveće nuklearne sile i po isteku mandata, navodi Rojters i podseća da po sadašnjem Ustavu predsednik može biti biran u maksimalno dva uzastopna mandata.
Putinovi predlozi, za koje je rekao da treba da budu stavljeni na referendum, daće mu mogućnost da preuzme ojačanu ulogu premijera posle 2024. ili šefa Državnog saveta kojeg takođe želi da ojača, ocenjuje Rojters, dodajući da bi čak mogao biti i predsednik znatno ojačanog parlamenta.
Ubrzo posle Putinovog obraćanja naciji, Medvedev je podneo ostavku, što je, kako ukazuje Rojters, bilo iznenađenje za mnoge u Rusiji i dovelo do pada vrednosti rublje i akcija, mada se tržište posle brzo oporavilo. Putin je rekao da će Medvedev preuzeti novu funkciju zamenika šefa ruskog Saveta za bezbednost, dok je za premijera predložio manje poznatog šefa poreske službe Mihaila Mišustina.
Putin je zadržao Medvedeva u vladajućoj strukturi postavljajući ga na novostvoreni položaj zamenika šefa predsedničkog Saveta za bezbednost, mada dužnosti i uticaj te funkcije ostaju nejasni, ukazuje Asošiejtid pres (AP).
U okviru promena koje su izazvale šok u ruskoj političkoj eliti koja se pita koje su Putinove namere, za premijera je predložen Mišustin kome se pripisuju zasluge za modernizaciju ruskog poreskog sistema, ukazuje AP, ali ističe da Mišustin nema političkog iskuva, što je znak da će sprovoditi želje Kremlja.
Ključno pitanje nije da li će Putin zadržati kontrolu nad vlašću u Rusiji, već kako planira da to uradi, ocenjuje Gardijan, ukazujući da niko nije očekivao da će se Putin penzionisati 2024. i da ponos i interes samoočuvanja nalažu da zadrži poluge vlasti.
Putin je, kako ističe britanski list, dve stvari stavio do znanja kada je u sredu najavio promene: prvo, Rusija će se verovatno oprostiti od njega kao predsednika 2024, i drugo, da kada ode s predsedničkog položaja, definitvno neće otići s vlasti.
Brzina kojom su se stvari razvijale u sredu – prvo Putinova najava promene Ustava da se oslabi sledeći predsednik a onda ostavka premijera i vlade – pokazuje da su temelji za tranziciju položeni godinama pre nego što Putin mora otići iz Kremlja, ocenjuje Gardijan.
Naslednik verovatno neće biti Mišustin, za kojeg se smatra da bi mogao da vodi Vladu dok Putin sprovodi planove za sukcesiju, ocenjuje list i ukazuje da su kao mogući naslednici viđeni njegovi lojalni saradnici, među kojima su i stare kolege, pomoćnici, regionalni šefovi i bivši telohranitelji.
Putin je izborom Mišustina ostavio sebi otvorene opcije i nastoji da minimizira sukobe među političkom elitom čvrsto krijući svoje karte, ocenjuje britanski list.
Neočekivana ostavka Medvedeva uskomešala je rusku političku elitu i podstakla spekulacije da Putin manevriše kako bi ostao na vlasti kad mu završi mandat 2024. godine, piše Njujork tajms.
Zasad nije jasno da li su ostavke znak pukotina u ruskoj hijerarhiji ili deo koordinisanog ali još nejasnog Putinovog plana da ostane na vlasti i promeni politički sistem koji postoji s manjim izmenama od početka 90-ih, ukazuje američki list i ističe da se u Rusiji mesecima spekuliše da li će Putin smisliti manevar da produži svoju vladavinu ili, ako ne, ko bi mogao da ga nasledi.
Putin, koji je u Kremlju duže od bilo kog lidera od Josifa Staljina, u sredu međutim nije razjasnio svoje planove, već je otvorio Pandorinu kutiju mogućih opcija, ističe Njujork tajms.
Dok su opozicioni političari poput bivšeg premijera Mihaila Kasjanova, koji je sad žestok Putinov kritičar, ocenili da je dao jasan odgovor da će "zauvek ostati predsednik", politički analitičar Aleksandar Baunov je naveo da će funkcija predsednika sada biti slabija i da predsednik više neće biti Putin.
Drugi ocenjuju da Putin namerava da smisli sistem sličan kao u Kazahstanu gde se dugogodišnji predsednik Nursultan Nazarbajev povukao prošle godine kao formalni lider, ali zadržao kontrolu kao "vođa naroda".
Dok pojedini analitičari kažu da je tranzicija možda već počela i da Putin više ne želi da bude u fokusu već da vlada iz senke, drugi ocenjuju da Putin vodi računa da ne bude predugo na vlasti i da želi da pazi na svoje nasleđe dok je još živ, ukazuje Volstrit džurnal.
S druge strane, dodaje list, postoje ocene da je Medvedev možda smenjen, pošto je kao nadležan za ekonomsku politiku prilično nepopularan, dok je Putinu, u vreme kada pokreće političku tranziciju potrebna ličnost kojoj može verovati.
Ako Putin ostane na vlasti, možda bi tu odluku trebalo da približi ljudima s obzirom na socijalne i ekonomske probleme koje je naveo u obraćanju naciji, ocenjuje BBC, dodajući da bi, ako je Putin odgovoran za njihove nevolje, Rusi mogli da se pitaju zašto da prihvate njegov ostanak na vlasti posle 2024.
Medvedev, koji je toliko često bio koristan Putinu, za sada deluje kao pogodan žrtveni jarac, ukazuje BBC. Ostavka Medvedeva i cele vlade, ističe BBC u analizi, bila je veliko iznenađenje i izgleda da ni sami ministri nisu znali da će podneti ostavku.
