Ekstremni sportovi poput paraglajdinga, slobodnog penjanja i raftinga sve su popularniji među turistima koji dolaze u Niš, a spust čamcima niz Nišavu u Gradištanskom kanjonu u Sićevačkoj klisuri posebno je popularan među stranim turistima.
Dobri poznavaoci raftinga smatraju kanjon u Sićavačkoj klisuri jednim od najboljih mesta za taj sport u našoj zemlji, kako zbog dužine kanjona tako i zbog atraktivnih "bukova" i "levkova", međutim, turistima su pođenako zanimljive i njegove prirodne i istorijske znamenitosti.
Vlastimir Stanojević iz "Safari kluba" koji poslednje tri decenije za turiste organizuje rafting na Nišavi i iza sebe ima bezmalo 100 spustova niz reku, kazao je za agenciju Beta da goste iz čitavog sveta posebno "ostavlja bez daha" pruga koja prolazi kroz Gradištanski kanjon dubok od 260 do 360 metara, "krvava stena" na kojoj su hajduci presretali Turke u 17. i 18. veku i hidrocentrala "Sveta Petka" izgrađena u Ostrovici davne 1908. godine.
Stanojević je podsetio da su jedinice srpske vojske 1886. i 1887. godine izgradile prugu kroz Sićevačku klisuru i po prvi put uspostavile železnički saobraćaj između Niša i Sofije, i dalje ka Istanbulu.
"Ostala je priča da su se vojnici, kada ih je kralj Milan Obrenović posetio, požalili da je stene kroz klisuru nemoguće razbiti. On ih je pitao da li se od stena, kada ih čekićem udari najsnažniji vojnik, odroni kamen makar veličine zlatnika. Pošto su mu kazali da se upravo toliki deo stene odroni, naredio je da nastave da rade i vojnike darivao zlatnicima", rekao je Stanojević.
On je podsetio da je "Orijent ekspres" jedan od najslavnijih vozova u istoriji železnice prolazio kroz Sićevačku klisuru, a pretpostavlja se da je deo romana "Ubistvo u Orijent ekspresu" Agata Kristi napisala upravo prolazeći tim krajem.
Stanojević je rekao da je turistima posebno zanimljiva priča o hajducima koji su turske karavane navodili na zloglasnu "krvavu stenu".
"Sićevačka klisura je u 17. i u 18. veku bila "epicentar" hajdučije, a napadi na Turke bili su najčešći na "krvavim stenama", jer je teren takav da ljudi vide da su na ivici provalije tek kada dođu na pola metra od nje. Hajduci su to koristili i rakljama gurali konje i putnike u provaliju, a plen sakupljali u podnožju", istakao je Stanojević.
Učesnici raftinga, dodao je Stanojević, imaju priliku da vide i nekoliko izvora tople vode u Sićavačkoj klisuri, kameni zid visine sto metara koji je do poslednjeg milimetra obrastao bršljanom, i endemske biljke "ramonda serbiku" i "ramonda nataliju".
"Rafting na Nišavi završava se na samo 15-tak metara od brane koja je napravljena zbog hidrocentrale "Sveta Petka". Reč je o hidrocentrali zahvaljujući kojoj je Niš prvi put dobio struju 1908. godine, a koja je napravljena po projektu Nikole Tesle", rekao je Stanojević.
On je kazao da će veliku šansu za razvoj turizma u Sićevačkoj klisuri predstavljati preusmeravanje saobraćaja iz tog parka prirode na istočni krak Koridora 10.
Stanojević je zaključio da će veliki potencijali Sićavačke klisure poput stena za slobodno penjanje i pećine Mala Balanica u kojoj su pronađene ljudske kosti stare pola miliona godina, moći tada u punoj meri da budu iskorišćeni.
