Nova Evropska komisija, koja se sprema da preuzme dužnost, suočena je sa brojnim izazovima a ono što trenutno najviše brine evropsku javnost jesu rastući troškovi života, pokazalo je novo istraživanje Bertelsman šiftunga.
Komisija mora da dokaže da je sposobna da se bavi važnim političkim pitanjima, poput klimatskih promena, usporavanja ekonomskog rasta, migracije i izazova u oblasti vladavine prava, a da istovremeno oprezno balansira između interesa različitih političkih snaga u Evropskom parlamentu i uticaja članica u Evropskom savetu.
Takođe EK mora da odgovori na bojazni građana u vreme kada su njihova očekivanja velika a uverenje da političari mogu da ih ispune slabo.
Bertelsmanovo istraživanje "Velika očekivanja - Nova EK, njene ambicije i evropsko javno mnjenje" pokazalo je da polovinu (51 odsto) anketiranih u 27 članica EU lično najviše brine rast troškova života.
Istraživanje je rađeno u 27 članica EU (EU isključujući Veliku Britaniju) a rezultati su objavljeni kao ukupni i izdvojeni za šest zemalja - Francusku, Nemačku, Italiju, Holandiju, Poljsku i Španiju.
Visoko među razlozima za brigu građana su i loše zdravlje (28 odsto), nesiguran posao (25 odsto) i kriminal (21 odsto).
Istovremeno su nemački ispitanici posebno ukazali na bojazni zbog političkog radikalizma.
Gledano prema starosnim grupama, istraživanje je pokazalo da su mladi u 27 članica mnogo više zabrinuti zbog usamljenosti nego stariji.
Ključni prioritet za budućnost za 40 odsto ispitanika u 27 članica je prirodna sredina. Slede pitanje radnih mesta (34 odsto), socijalne sigurnosti (23 odsto), građanskih prava (21 odsto) i javne bezbednosti (19 odsto).
Prirodna sredina je ključni prioritet u Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji i Poljskoj ali ne i u Italiji i Španiji.
O prirodnoj sredini najviše brinu mladi ispitanici i za 47 odsto starih 16-25 godina to je najveća briga dok su za 20 odsto iz te starsone grupe to jednake mogućnosti.
Istraživanje je pokazalo i da građani podržavaju EU - 54 odsto je iskazalo podršku produbljivanju evropske političke i ekonomske integracije, 62 odsto je reklo da u razgovoru sa prijateljima pozitivno govori o EU a 50 odsto je izrazilo optimizam oko budućnosti EU.
Rezultati se ipak razlikuju od zemlje do zemlje pa tako Italijani snažno podržavaju produbljivanje evropske integracije ali u najmanjem procentu sa prijateljima pozitivno govore o EU.
Razlike se vide i među generacijama - mladi (16-25 godina) u velikoj meri podržavaju EU integraciju dok su oni od 46 do 55 godina mnogo skeptičniji po tom pitanju.
Kada je reč o budućnosti EU, 35 odsto ispitanika u 27 članica smatra da postoji mogućnost za nove Bregzite dok 31 odsto očekuje različite brzine integracije.
Petina veruje da će sve ostati isto, devet procenata misli da EU neće postojati u budućnosti a pet procenata smatra da će u nekom trenutku u budućnosti postojati Sjedinjene Države Evrope.
Najviše onih koji smatraju da će biti novih pokušaja izlaska iz EU je u Francuskoj (42 odsto) a najmanje u Španiji (28 odsto), pokazalo je istraživanje.
Nemački ispitanici u najvećoj meri veruju da će u EU u budućnosti postojati različite brzine integracije.
Istraživanje je obavljeno početkom juna a obuhvatilo je više od 12.000 građana širom EU.
