Ankete pokazuju da je pandemija uticala na to kako ljudi doživljaju globalni odnos snaga i da sve više građana Francuske, Nemačke i SAD vide Kinu kao najuticajniju svetsku silu, dok se primat SAD topi, ali Evropljani ipak želi da njihove države u pojedinim ključnim pitanjima zauzmu odlučniji stav prema Pekingu.
Za samo četiri meseca dogodila se brza promena stava javnosti u Francuskoj, Nemačkoj i SAD o globalnim geopolitičkim odnosima, a posebno o uzletu Kine, pokazuje najnovije ispitivanje javnog mnjenja koje su za Nemački Maršalov fond (GMF) sproveli Fondacija Bertelsman i Institut Montanj.
Istraživanje "Transatlantski trendovi 2020" koje je sprovedeno pre i tokom pandemije, pokazuje da sve više stanovnika te tri zemlje smatra da je Kina najuticajniji akter na globalnoj političkoj pozornici, piše portal EURAKTIV Nemačka.
Dok je u januaru manje od 15 odsto učesnika ankete reklo da je Kina najuticajnija zemlja (13 odsto u Francuskoj, 12 u Nemačkoj i šest odsto u SAD), u maju je to uverenje delilo daleko više ljudi - u Francuskoj 28 odsto, u Nemačkoj 20, a i u SAD se broj više nego udvostručio, na 14 odsto.
Zamenik direktora pariske kancelarije GMF Marten Kansez ocenio je za agenciju AFP da je pandemija učinila moć Kine opipljivom. "Kineski uticaj svetu bio je pre krize neka vrsta apstraktne ideje...Kad se sada pomisli na zavisnost od Kine, na primer u vezi sa maskama ili medicinskom opremom, to postaje daleko konkretnije", rekao je Kansez.
Najveći pad, kada je reč o percepciji globalnog uticaja, pretrpele su SAD. Iako ih većina stanovnika tri države obuhvaćene anketom i dalje smatra najuticajnijom zemljom, taj postotak se u značajnoj meri smanjio - za 12 odsto u Francuskoj, osam u Nemačkoj i za oko devet odsto u samim SAD.
Takav rezultat svakako je delom i posledica opšteg jačanja negativnog mišljenja o SAD od pojave korona virusa, što je ovog proleća potvrđeno brojnim istraživanjima javnog mnjenja.
U maju je u anketi Fondacije Kerber i tink-tenka Pju riserč (Penj Researć) čak 73 odsto Nemaca reklo da se tokom pandemije pogoršalo njihovo mišljenje o SAD, a prošle sedmice je sličan trend pokazala anketa Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), u kojoj je, pored Nemaca, takav stav izrazila i većina Danaca, Francuza, Portugalaca, Španaca i Šveđana.
Učesnici tih anketa navodili su kao razlog odnos admnistracije predsednika Donalda Trampa prema zarazi, a u studiji ECFR se navodi da su mnogi Evropljani rekli da su "užasnuti haotičnim odgovorom SAD na COVID-19". Velika je verovatnoća da je najnoviji porast broja zaraženih u SAD dodatno pojačao tu percepciju, ocenjuje EURAKTIV.
I dok su učesnici ankete GMF ocenili da uticaj Kine raste, većina građana u sve tri zemlje izjasnila se za čvršći odnos prema Pekingu u ključnim pitanjima, pri čemu su u takvom zahtevu najglasniji bili Francuzi.
U anketi je najmanje zagovornika takve politike bilo među Amerikancima, što je objašnjeno činjenicom da je "Vašington već sada u jačoj konfrontaciji sa Kinom od njegovih evropskih saveznika, posebno u oblastima trgovine i bezbednosti".
Nemci i Francuzi u istraživanju su istakli problem klimatskih promena, i to kao takav, ali i u odnosima sa Kinom. U Nemačkoj je 60, a u Francuskoj 57 odsto učesnika ankete reklo da bi njihove vlasti u toj oblasti trebalo da zauzmu oštriji stav prema Pekingu. Veliki broj učesnika ankete smatra da su i ljudska prava tema koja zahteva odlučniji nastup prema Kini (57 oto u Francuskoj, 58 u Nemačkoj i 46 odsto u SAD).
I dok se administracija Donalda Trampa sa vlastima u Pekingu sukobljava oko većeg broja pitanja, od trgovine pa do 5G tehnologije, čini se kao da se i do sada udržana Evropa sprema da prema Kini zauzme oštriji kurs.
Šef nemačke diplomatije Hajko Mas izjavio je da je neophodno da Evropa u odnosima sa Kinom govori jednim glasom. Posebno, kako je rekao, "u svetlu suočavanja sa pandemijom i sve grubljeg postupanja Kine u Hongkongu i u svom okruženju". Mas je rekao da će to biti i jedan od ključnih prioriteta nemačkog predsedavanja EU.
