U Evropi je proglašen rat protiv vozila koja najviše zagađuju. Simbolički ili drastičnije, nekoliko gradova je donelo mere kako bi ograničilo prisustvo automobila u svom centru.
Hamburg je u maju postao prvi nemački grad koji delimično u dva sektora zabranjuje saobraćaj određenih automobila s dizel-motorima. Tu odluku, pažljivo propraćenu u Nemačkoj, zemlji automobila, sledili su drugi gradovi: Štutgart, Frankfurt i Berlin.
Pešaci i trotineti su na Šanzelizeu: Gradska kuća Pariza je septembra uvela "Dan bez automobila" godine potpunim proterivanjem automobila s glavnih bulevara između 11.00 i 18.00 sati i sada to priređuje svake prve nedelje u mesecu u drugom delu grada.
Posle pokretanja tog eksperimenta, petnaest najzagađenijih francuskih gradova, uključujući Marsej, Nicu, Lion i Strazbur, obavezalo se da do 2020. godine uvede "područja slabog zagađenja" uz ograničenje kretanja vozila koja najviše zagađuju.
Rim je u februaru najavio da će u centru zabraniti dizel-automobile 2024. godine. Taj grad je 2013. godine već odlučio da zabrani saobraćaj pored Koloseuma da bi zaštitio taj svoj simbolični spomenik, koji je pocrneo od zagađenjenja, a i strukturalno propada.
Milan je takođe odlučio da zabrani dizel-motore od 2025. godine. Glavni grad Lombardije je takođe najavio da će 2030. godine gradom moći da idu samo vozila na električni pogon, što znači da tada neće na ulicama biti vozila s motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.
U glavnom gradu Belgije, 1. januara 2018. je uvedena "zona male emisije" zagađujućih gasova da bi se iz tog područja izbacili najveći zagađivači - dizel-vozila. Ta mera zavisi od njihove starosti i normi o sastavu izduvnih gasova. Svake godine će tako biti isključeno sve više vozila. Prekršaj se kažnjava novčanom kaznom od 350 evra.
Vozači vozila koja najviše zagađuju moraju da plaćaju novu, "taksu za zagađenje" od oko 10 evra dnevno ako voze centrom Londona, jednom od najzagađenijih gradova u Evropi.
Od 2003. godine taj grad već ima "taksu za gužvu", od ponedeljka do petka, uz izuzeće za električne automobile i motore s vrlo malom emisijom zagađujućih gasova.
U Madridu, od 23. novembra, gradski centar će biti zabranjen za vozila koja najviše zagađuju, odnosno za dizel-motore proizvedene pre 2006. godine, i za benzinske motore od pre 2000. godine. Po Gradskom veću, ta odluka koja se ne odnosi na stanovnike centra, pogađa između 17 i 20 odsto automobila registrovanih u Madridu i trebalo bi da smanji emisije azot-dioksida za 40 odsto.
Vožnja automobilom postala je luksuz u Amsterdamu. Taj holandski grad naplaćuje godišnju nalepnicu koja omogućava parkiranje privatnih automobila na ulici. To je nadoknada za zauzimanje javnog prostora.
Taj parekselans biciklistički grad takođe uređuje ogromne parkinge za bicikle u blizini glavnih železničkih stanica kako bi ohrabrilo ljude da ne koriste automobile.
U slučaju maksimalnog zagađenja vazduha, obično zimi, opština Oslo može zabraniti kretanje dizel-vozila određenih dana.
Glavni grad Norveške je takođe zamislio niz mera koje su smetnja za sva vozila: ukinuto je 700 parking-mesta, uvođenje zona onemogućava da se autom prođe kroz centar, ulice su pretvorene u pešačke i poskupela je gradska putarina.
