Kako su drevni Egipćani uspeli da izgrade kolosalne piramide bez moderne tehnologije? Ovo pitanje zbunjuje naučnike već decenijama, ali sada je otkriven trag koji bi mogao da promeni sve što smo do sada znali o njihovoj genijalnosti.
Novi dokazi, objavljeni u predštampi, ukazuju na to da je Stepenasta piramida faraona Đosera u Sakari - za koju se veruje da je najstarija od sedam monumentalnih piramida - možda građena uz pomoć sofisticiranog hidrauličnog sistema. Ako se ova teorija potvrdi, mogla bi rešiti misteriju staru 4.500 godina i pokazati da su drevni Egipćani imali znanja o inženjeringu kakva do sada nismo mogli ni da zamislimo.
Mehanizam koji se oslanja na hidrauliku mogao je da pomera ogromne kamene blokove od kojih je piramida izgrađena, i to od tla naviše. Istraživački tim tvrdi da je unutrašnja arhitektura Đoserove piramide u skladu sa mehanizmom za podizanje pomoću vode, što nikada ranije nije zabeleženo ni na tom mestu ni u tom vremenskom periodu.
Blokovi bi, prema autorima, mogli da se podižu iznutra piramide "u obliku vulkana", pri čemu bi pritisak vode iz hidrauličnog sistema gurao kamenje na željeno mesto.
Ako se ova teorija potvrdi, pokazala bi da su Egipćani posedovali moćno razumevanje naprednih hidrauličnih sistema mnogo ranije nego što se do sada mislilo. Postavlja se pitanje – da li je ovo bila prva velika primena takvog sistema, ili je već ranije korišćen?
Izuzetno zahtevan poduhvat
Bez obzira na odgovor, izvesti tako nešto na Đoserovoj piramidi bio bi izuzetno zahtevan poduhvat.
Tim istraživača veruje da, na osnovu mapiranja okolnih vodnih slivova, jedna od ogromnih – i do sada neobjašnjenih – struktura u Sakari, poznata kao Gisr el-Mudir, ima karakteristike brane za zadržavanje mulja i vode.
Naučnici navode da topografija zapadno od te brane ukazuje na postojanje privremenog jezera zapadno od Đoserovog kompleksa, sa vodom koja je kružila oko njega poput rova.
Kako je pritoka Nila snabdevala to područje, brana je mogla da stvori privremeno jezero, potencijalno povezujući reku sa "suvim rovom" oko Đoserovog lokaliteta, pomažući u transportu materijala i zadovoljavajući hidraulične potrebe graditelja.
Tim otkrio monumentalnu linearnu strukturu
"Drevni arhitekti su verovatno podizali kamenje iz centra piramide na vulkanski način koristeći bistru vodu iz južnog dela suvog rova", navode autori.
U jednom delu rova, tim je otkrio monumentalnu linearnu kamenu strukturu sa nizom dubokih rovova, koji ispunjavaju tehničke zahteve postrojenja za preradu vode – i čiji dizajn se i danas koristi u modernim postrojenjima – uključujući taložni bazen, rezervoar i sistem za prečišćavanje.
"Zajedno, Gisr el-Mudir i unutrašnji južni deo suvog rova funkcionišu kao jedinstveni hidraulični sistem koji poboljšava kvalitet vode i reguliše protok za praktične potrebe i potrebe ljudi", pišu autori.
Tim veruje da je voda koja je bila dostupna u tom području bila dovoljna za potrebe izgradnje ovog kompleksa.
Gordana Vuksanović
