Rover američke svemirske agencije NASA je blizu sletanja na Mars posle sedam meseci putovanja, više decenija rada i više milijardi utrošenih dolara.
Njegov zadatak kada sleti će biti da odgovori da li je život nekad postojao van Zemlje."Put ka Marsu završen 99,9 odsto. Najteži deo je blizu kraja, sedam poslednjih minuta", napisala je u Tviter poruci američka svemirska agencija.
Taj manevar je jako opasan i mesto sletanja je krater nazvan Jezero, i najriskantniji je do sada za sletanje zbog njegovog reljefa.
Istražitelji misle da je tajkrater pre 3,5 milijardi godina imao jezero oko 50 kilometara u prečniku. Krater je nazvan Jezero prema bosanskom mestu čiji meštani su spremni da danas preko video bima u dvorištu jedne škole prate prenos sletanja rovera američke svemirske agencije.
Nešto posle 21.30 po srednjeevropskom vremenu letelica će ući u atmosferu Marsa brzinom od 20.000 kilometara na čas, zaštićena svojim termičkim štitom koji će odbaciti tek kada se otvori veliki supersonični padobran. Osam raketa će usporiti letelicu da bi se spustila na svojih šest točkova suspendovanih na kablovima.
Zvaničnik odgovoran za to spuštanje Alen Čen rekao je da ne mogu da garantuju da će biti uspešno.
Prvi put je eksplicitno rečeno da je misija američke svemirske agencije da se nađu tragovi ranijeg života na Crvenoj planeti, tako što će se godinama skupljati uzorci stena.
Zapečaćene tube treba zatim da se vrate na Zemlju u jednoj misiji u budućnosti tokom 2030-ih, da bi se tu analizirali i možda na kraju uspeli da odgovore na jedno od pitanja koje nas opseda vekovima, odnosno da li smo sami u Univerzumu, rekao je Tomas Zurbuhen, pomoćnik direktora za nauku u Nasi.
Letelica nazvana Persevirans (Perseverance-izdržljivost) najveća je najkompleksnija ikad poslata na Mars. Izgradila je Džet Propalšon laboratorija u Kaliforniji, teška je jednu tonu i opremljena je robotskom rukom dugom preko dva metra i sa 19 kamera.
Američki robot je vozilo veličine automobila, tehnološki najsavremeniji ikad napravljen, sa brojnim kamerama, mikrofonima, bušilicama i laserima. Vozilo sa šest točkova koje ide na pogon plutonijuma treba da izvadi sitne geološke uzorke koje bi trebalo da se vrate nazad na Zemlju oko 2031. godine. Ukupan trošak je preko osam milijardi dolara.
Ako letelica sleti neoštećena prvi snimci bi mogli da budu emitovani ubrzo posle toga.
Prvi uzorci mi mogli da počnu da se skupljaju ovog leta.U prvim mesecima misija neće biti posvećena svom glavnom cilju, tada će se sprovoditi paralelni eksperimenti.
NASA hoće da dokaže da je moguće da motorizovana letelica leti na drugoj planeti. Helikopter nazva Indženuiti (Ingenjuity) treba da uspe da se digne u vazduh čija gustina je jedan odsto od atmosfere Zemlje. Takođe dva mikrofona bi mogla prvi put da zabeleže zvuke sa Marsa.
NASA će takođe ekperimentisati o proizvodnji kisonika direktno na licu mesta preko instrumenta veličine akumulatora za automobil koji funkcioniše malo kao biljka, udiše ugljen dioksid iz marsovske atmosfere. Taj kiseonik bi mogao da služi ljudima koji bi došli da se tu nastane, ali takođe i kao gorivo.
