Stranka meksičkog predsednika Andresa Manuela Lopesa Obradora (Lopez) na parlamentarnim izborima je, prema preliminarnim rezultatima, izgubila dvotrećinsku većinu, što će levičarskom populisti, kojeg kritičari optužuju da želi da zemlju vrati u autoritaran sistem, otežati da sprovede ustavne reforme i program ekonomskog nacionalizma, preneo je danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Lopes Obrador na putu je da izgubi dvotrećinsku većinu u donjem domu meksičkog kongresa koja je potrebna za ustavne promene, pošto zvanične projekcije s izbora održanih u nedelju, 6. juna, sugerišu da će njegova partija Morena i dve savezničke stranke imati do 298 poslanika donjeg doma s 500 mesta, ukazuje Fajnenšel tajms (The Financial Times).
Time je Morena daleko od većine koju je sa saveznicima imala u prvoj polovini predsednikovog šestogodišnjeg mandata. Pre izbora, Morena i saveznici imali su 334 poslanika, a samo Morena 256.
Ipak, ističe britanski list, u pozitivnom razvoju za populističkog predsednika, vladajuća stranka Morena pobedila je na većini izbora za guvernere saveznih država.Meksikanci su u nedelju glasali na najvećim izborima u istoriji zemlje za donji dom kongresa plus 15 od 32 meksička guvernera, kao i za više od 20 hiljada mesta na lokalu.Opoziciona Institucionalna revolucionarna partija (PRI), Nacionalna akciona partija (PAN) i Partija demokratske revolucije (PRD) udružile su se u jedan blok.
Lider PAN-a Marko Kortes rekao je da je savez uspeo da vladajućoj koaliciji onemogući "kvalifikovanu većinu kojom zloupotrebljava vlast u poslednje tri godine".Bez dvotrećinske većine, predsednikova stranka će teško promeniti Ustav zemlje koji je potreban za sprovodjenje ambicioznog programa ekonomskog nacionalizma, prenosi Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) ocene političkih analitičara.Levičarski lider Meksika rekao je da želi promenu ustava kako bi pojačao vladinu kontrolu nad ključnim sektorima ekonomije, uključujući energetiku.
Iako je predsednikova stranka formirana 2014. i dalje je glavna politička snaga, tradicionalne meksičke partije takodje bi mogle biti ohrabrene rezultatima glasanja, kažu analitičari, pošto bi rezultati glasanja mogli omogućiti ravnotežu u odnosu na sve veće moći predsednika.
Morena je nedavno produžila ograničenje mandata sudije Vrhovnog suda koji je blizak Lopezu Obradoru, što bi mogao biti presedan za produženje ograničenja mandata samog predsednika, ocenjuje Volstrit džurnal, ukazujući da je meksičkim predsednicima ustavom zabranjen reizbor posle jednog šestogodišnjeg mandata.
Američki list ističe da su Meksikanci oštro polarizovani pod populističkim liderom, koji kaže da se bori da promeni zemlju u korist siromašnih nasuprot korumpirane tradicionalne političke klase koja je tokom protekle tri decenije uvela reforme za slobodno tržište i obogatila se na račun običnih Meksikanaca.
Parlamentarni izbori na sredini predsedničkog mandara naširoko su viđeni kao referendum o Lopezu Obradoru, koji je izabran 2018. godine posle kampanje za suzbijanje nasilja i korupcije koji decenijama muče Meksiko, ukazuje CNN.
Ipak, predsednikovi kritičari kažu da nije uspeo da zaustavi ratove organizovanih kriminalnih grupa koji opsedaju Meksiko protekle dve decenije, kao i da ne poštuje meksički sistem kontrole vlasti.
Analitičari kažu da su rezultati relativno pozitivni za Lopez Obradov nacionalistički pokret protiv establišmenta, s obzirom na mnoštvo političkih problema, uključujući razornu pandemiju COVID-19, ekonomski krah i zapanjujuću stopu ubistava, ukazuje Vašington post (The Washington Post).
AMLO, kako je poznat meksički predsednik, sada treba da pregovara s drugim strankama da sprovede svoje reforme.Protivnici Lopeza Obradora predstavili su glasanje kao jedno od najvažnijih u novijoj meksičkoj istoriji.
Oni strahuju da predsednik želi sa usmeri zemlju ka jednopartijskom autoritarnom sistemu koji je prevlađivao u Meksiku većim delom 20. veka, a, kako piše Vašington post, i neke od njegovih pristalica uznemirene su njegovom spremnošću da ospori demokratske norme i pravila.
Izbore u Meksiku obeležilo je nasilje, dok mnogi glasači kažu da predsednik nije uspeo da podstakne ekonomiju i suzbije kriminal, ukazuje BBC.
Uprkos tome što je zadržao visok rejting, Lopez Obrador suočava se sa sve većim kritikama zbog odnosa prema pandemiji COVID-19 i neuspeha u borbi protiv narko kartela, navodi britanski javni servis, ističući da je nasilja bilo i na dan glasanja.
Sama predizborna kampanja je bila jedna od najkrvavijih u novijoj istoriji Meksika. Prema konsultantskoj službi za bezbednost Etelekt, tokom kampanje je ubijeno više od 90 političara.
U subotu je u državi Čiapas ubijeno pet ljudi koji su radili na izborima, dok je u državi Meksiko neko ubacio neaktiviranu bombu u biračko mesto.
U pograničnom gradu Tihuana, jedan muškarac je na biračko mesto bacio odsečenu glavu posle čega su u blizini pronađene plastične kese s delovima tela.
Takodje, ukazuje BBC, na video snimcima se mogu videti i napadi na biračka mesta zbog čega je na nekim mestima glasanje moralo biti obustavljeno.
