Ministarstvo finansija SAD uvelo je 21. novembra nova ograničenja za oko 50 ruskih banaka, uključujući Gazprombanku, finansijsku granu državnog gasnog giganta, koja je posrnula nakon što je izgubila veći deo svog evropskog tržišta od početka ruske invazije na Ukrajinu.
Najveća ruska banka koja još nije pod američkim sankcijama isključena je iz prethodnih paketa sankcija kako bi se nekim zemljama Centralne i Istočne Evrope, uključujući Austriju, Mađarsku i Slovačku, omogućilo da nastave da plaćaju uvoz ruskog gasa.
Posle 20. decembra, kada mere stupe na snagu, evropski kupci ruskog gasa biće prinuđeni da pronađu rešenja koja uključuju ili banke treće strane ili valute koje nisu u dolarima, što će potrajati.
Ovo na prvi pogled nije delovalo toliko drugačije od drugih već uvedenih sankcija, ali je američka najava došla u lošem trenutku za rusku ekonomiju, u smislu da su devizna tržišta brzo reagovala.
Izgledi novih ograničenja pristupa tvrdoj valuti doveli su rublju u pad od 10 odsto u odnosu na dolar na najniži nivo od 115 dana 27. novembra, pre nego što je ruska centralna banka podstakla skroman rast koristeći svoje rezerve za kupovinu rublje.
Međutim, i nakon ovog povećanja, pad rublje je i dalje bio na nivou od 8 odsto prema dolaru tokom prošlog meseca i više od 15 odsto u dosadašnjoj godini.
Ruska valuta je najslabija od početka invazije na Ukrajinu krajem februara 2022. Vlasti u Moskvi su delovale smelo i samouvereno u medijskim nastupima, a prošle nedelje ruski vladar Vladimir Putin rekao je novinarima u Kazahstanu da „sigurno nema razloga za paniku".
Mač sa dve oštrice
Ali za Forek trgovce, takva poricanja glasina i spekulacija obično su znak da nešto nije u redu. A najnoviji pad vrednosti rublje zaista znatno otežava rad ruske centralne banke, piše "Ekonomist". Potrošnja tokom rata iscrpila je slobodne kapacitete privrede, smanjivši nezaposlenost na samo 2,4 procenta.
Novi vladin budžet, predstavljen u septembru, povećaće potrošnju za odbranu i bezbednost za dodatnih 25 odsto sledeće godine na oko 8 odsto ruskog BDP-a, što je najveća cifra od Hladnog rata. Godišnja inflacija je istovremeno viša od 8 odsto.
Kako prenosi CNN, Putin je odobrio rekordan budžet za odbranu koji izdvaja čak trećinu ukupne državne potrošnje dok rat u Ukrajini crpi resurse. Prema ovim informacijama, u budžetu za 2025. godinu, objavljenom u nedelju, za nacionalnu odbranu je opredeljeno oko 126 milijardi dolara, odnosno 32,5 odsto državne potrošnje. Budžet za odbranu je tako za oko 28 milijardi dolara veći od prethodnog ovogodišnjeg rekorda.
U ovom kontekstu, slabija rublja je mač sa dve oštrice, navodi "Ekonomist". Niži nivo u odnosu na dolar povećava vrednost u rubljama izvoza nafte, pomažući da se pokrije sve veći vladin deficit.
Ali to takođe podiže cenu uvozne robe, nešto što je izuzetno važno i za potrošače i za vladine ratne napore. Analitičari primećuju da ruski uvoz robe široke potrošnje raste kako se Božić približava.
Prošlog četvrtka, Dmitrij Pjanov, zamenik predsednika VTB, druge najveće ruske banke, rekao je agenciji Interfaks da je pad rublje u prethodnih nekoliko dana „snažan inflatorni faktor“.
Štaviše, Kina je poslednjih godina postala najvažniji trgovinski partner Rusije, obezbeđujući više od trećine ukupnog uvoza, kao i visokotehnološke komponente dvostruke namene koje su ključne za oružane snage.
Rublja je u proteklih mesec dana pala za 7 odsto u odnosu na kineski juan (renminbi), što će povećati cenu vojne opreme.
Na pozadini visoke inflacije i straha od vrednosti valute, ruska centralna banka je ove godine već podigla kamatne stope na 21 odsto. Trgovci sada očekuju da će stope biti 25 odsto do kraja godine, u odnosu na očekivanja od 23 odsto pre nedavnog pada rublje.
Ruska vlada je do sada štitila i potrošače i preduzeća od efekata viših stopa kroz različite koncepte subvencionisanog zaduživanja. Međutim, pod pritiskom javnih finansija, grantovi su nedavno smanjeni. Obim hipotekarnih kredita je u padu, a kompanije su upozoravale na kašnjenje ulaganja i pre poslednje runde sankcija.
Govoreći prošle nedelje, Elvira Nabiulina, guverner centralne banke, priznala je da je monetarna politika dostigla „tačku preokreta“ i da će rast kreditiranja preduzeća sada početi da opada, obuzdavajući tražnju.
Kombinacija pada valute i rastućeg budžetskog deficita dovela je do spekulacija i debata o teškom sletanju ruske ekonomije 2025. godine. Posle dve godine snažnog rasta, koji je zbunio analitičare koji su imali sumorna predviđanja, tempo ekspanzije će se naglo usporiti. Ekonomski račun za rat konačno je na naplatu, a mogao bi biti veliki, zaključuje "Ekonomist".
Istovremeno, iz Moskve stižu umirujući tonovi. Izvršni direktor druge po veličini ruske banke VTB, Andrej Kostin, rekao je "Rojtersu" u ponedeljak da će se rublja stabilizovati na oko 100 za američki dolar nakon perioda poremećaja izazvanog američkim sankcijama ruskom finansijskom sektoru.
Optimizam u Moskvi
„U 2022. godini, ako se sećate, dolar je dostigao 120 rubalja. Korekcija se već dešava, dolar je malo iznad 100 i mislim da će ostati na ovom nivou“, rekao je Kostin. Kostin navodi da je udeo imovine u američkim dolarima u bilansu VTB-a drastično smanjen posle zapadnih sankcija. Ranije je polovina bilansa banke bila u dolarima i svako kretanje kursa je značajno uticalo na nas. Ali sada nam jednostavno nije bilo svejedno“, rekao je Kostin. „Razumem da su izvoznici zadovoljni (skokom kursa posle još jednog paketa sankcija američkog Trezora), dok uvoznici nisu baš srećni, ali u velikoj meri se radi o emocijama“, zaključio je on.
Sam Kremlj ide još dalje. Prema rečima Putinovog portparola Dmitrija Peskova, ono što se dešava je upravo suprotan proces. Prema njegovim rečima, jasno je vidljivo intenziviranje „erozije” dolara.
Njegov komentar je usledio kao odgovor na pitanje ruske državne novinske agencije TASS o tome da li pretnja novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa da primora zemlje da nastave da koriste dolar u međunarodnim trgovinskim nagodbama predstavlja element trgovinskog rata. "Dolar postaje sve manje privlačan kao rezervna valuta za jedan broj zemalja. Ovo je proces erozije atraktivnosti dolara, on se zaista dešava i intenzivira", rekao je Peskov, a prenosi TASS u ponedeljak.
Portparol Kremlja je naglasio da se ovaj trend ne može videti samo u zemljama BRIKS-a. "Generalno gledano, sve više zemalja počinje da prelazi na korišćenje nacionalnih valuta u trgovinskim, ekonomskim i spoljno-ekonomskim aktivnostima. To je proces koji uzima maha u celom svetu", zaključio je on.
Ranije je Tramp rekao da će uvesti carine od 100 odsto na robu iz zemalja BRIKS-a ako uvedu novu valutu ili napuste dolar. On je rekao da bi svaka zemlja koja pokuša da zameni dolar u međunarodnoj trgovini mogla da se "oprosti od Amerike".
Nada Matić
