„Mostovi spajaju obale i ljude“, kaže profesor i dodaje da ne zna da se igde ruše mostovi sem u ratnim razaranjima.
„Ili da je sam most, kao što je recimo Pančevački, već toliko devastiran. U njega se ulaže, ali njegovo zatvaranje, dok se ne izgradi paralelni most preko Ade Međice, je nemoguće jer bi ugrozio kompletnu infrastrukturu. Znači, uklanjanje jednog mosta je jedan, kako da vam kažem, vandalski čin, čak i da ne može da služi daljoj svrsi“, kaže Vojvodić.
Kako kaže, ne vidi i da bi taj novi most, s obzirom na to kakava je urbana matrica formirana razvojem Beograda na vodi, prenebregao sve ono što su nekakve ustrojstva i zakonitosti vezane za savremeno i komforno stanovanje, a samim tim i kretanje.
„Ja ne znam kako će taj novi most uspeti da reši probleme koje ovaj stari ima. Veću protočnost, pa kako? Tako da sam apsolutno protiv uklanjanja mosta, pa čak i da je do te mere devastiran, da ne može služiti kolskom saobraćaju, odnosno tramvajima, trolejbusima ili autobusima, može biti pešački. Zašto da ne? Jedan grad je bogat onoliko koliko ima mostova“, zaključuje.
