SAD i EU su približile stavove po pitanju odnosa prema ponašanju Kine koje Vašington smatra agresivnim i nasilnim.
Državni sekretar SAD Entoni Blinken i najviši zvaničnici EU saglasili su se danas u Briselu o pokretanju američko-evropskog dijaloga o Kini, "radi razmatranja niza povezanih izazova i prilika", prema rečima šefa evropske diplomatije Žozepa Borela.
Blinken je rekao da želi da radi sa američkim partnerima na "pronalaženju načina unapređenja zajedničkih ekonomskih interesa i suprotstavljanja nekim od agresivnih i nasilnih poteza Kine".
Borel je, posle sastaka sa Blinkenom, kazao da dve strane "dele procenu uloge Kine kao partnera, konkurenta i sistemskog rivala", dok je Blinken ukazao na značaj savezništava i međunarodnih partnerstava za administraciju predsednika SAD Džozefa Bajdena.
EU je najveći trgovinski partner Kine, ali su dve strane i ozbiljni ekonomski konkurenti.
SAD, EU, Velika Britanija i Kanada zamrzli su u ponedeljak imovinu i zabranili ulazak u zemlju grupi kineskih zvaničnika iz regiona Sinkjang, a Peking je uzvratio sankcijama protiv deset Evropljana, među kojima su poslanici i akademici, i protiv četiri institucije.
Kina je prvobitno negirala da u Sinkjangu postoje logori u kojima su zatvoreni pripadnici muslimanske manjine Ujguri, ali je kasnije počela da ih opisuje kao centre za obuku za posao i za ponovnu edukaciju onih koji su bili izloženi delovanju ekstremista.
Kineski zvaničnici odbacuju sve tvrdnje o kršenju ljudskih prava Ujgura u takvim centrima.
Blinken se u sedištu NATO sastao sa šefovima diplomatija zemalja članica alijanse, kojima je rekao da su saveznice "mnogo jače i efikasnije kada deluju zajedno, nego što je bilo koja od njih samostalno".
Blinken je rekao da "SAD neće primoravati saveznike na izbor 'mi ili oni' po pitanju odnosa prema Kini".
Iako je upozorio na preteće ponašanje Kine, Blinken je rekao da to ne znači da zemlje ne mogu da sarađuju s Kinom gde je moguće, na primer po pitanju izazova kao što su klimatske promene i zdravstvena bezbednost".
Blinken je ukazao na vojnu agresivnost Kine i na, kako je rekao, njene "napore da ugrozi slobodu navigacije, da vojno deluje u Južnom kineskom moru, da targetira zemlje širom indo-pacifičkog regiona sve sofisticiranijim vojnim sposobnostima".
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je da alijansa "ne smatra Kinu za neprijatelja", ali je dodao da uspon Kine "ima direktne posledice po bezbednost" saveznika, ukazavši da Peking ulaže velika sredstva u vojnu opremu.
"Još značajnije je da je Kina zemlja koja ne deli naše vrednosti. To vidimo na osnovu načina na koji se odnose prema demokratskim protestima u Hongkongu, na osnovu represije koju vrše nad manjinama u sopstvenoj zemlji, nad Ujgurima", rekao je Stoltenberg.
