U završnom saopštenju sa samita G7 u luksuznom letovalištu Elmau, lideri su naveli da će istražiti dalekosežne korake za ograničavanje prihoda Kremlja od prodaje nafte kojima finansira rat protiv Ukrajine.
U saopštenju su izostavljeni ključni detalji o tome kako bi ograničenja cena fosilnih goriva funkcionisala u praksi, zbog čega se u narednim nedeljama očekuju dodatni razgovori radi procene mera zabrane uvoza ruske nafte iznad određene količine.
Time bi bio pogođen ključni izvor prihoda Rusije i, u teoriji, ublaženi skokovi cena energije u svetu koji su posledica rata u Ukrajini.
Lideri su se takođe dogovorili da zabrane uvoz ruskog zlata i da pojačaju pomoć zemljama teško pogođenim nestašicom hrane zbog blokade isporuke žitarica iz Ukrajine preko Crnog mora.
Ključna tema samita u bavarskim Alpima bilo je jedinstvo u sukobu sedam najbogatijih demokratija sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Članice G7 su ove godine izdvojile 29,5 milijardi dolara za pomoć Ukrajini, uz 60 milijardi dolara izdvojenih od ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krim 2014. godine.
Lideri G7 su postigli dogovor i da potroše 4,5 milijardi dolara na rešavanje problema bezbednosti hrane širom sveta, pogoršanih povećanjem cena žitarica i hrane od početka ruske invazije na Ukrajinu.
Članice Grupe sedam najbogatijih demokratija su obećale i da će formirati novi "klimatski klub" za države koje žele da preduzmu ambicioznije korake u borbi protiv globalnog zagrevanja.
Taj potez, koji je najviše zagovarao domaćin samita G7, nemački kancelar Olaf Šolc, znači da bi se članice kluba dogovorale o oštrijim merama za smanjenje emisije gasova staklene bašte sa ciljem sprečavanja povećanja temperatura u svetu za više od 1,5 stepeni Celzijusa u 21. veku, u poređenju sa predindustrijskim vremenima.
