Nemačka vlada se saglasila s dugoročnom strategijom za povećanje proizvodnje i upotrebe vodonika radi smanjenja zagađenja vazduha produktima sagorevanja koje izaziva zagrevanje klime.
Vodonik se u Nemačkoj proizvodi skoro isključivo elektrolizom uz korišćenje struje iz centrala na fosilno gorivo, a Vlada želi da podstakne proizvodnju vodonika i korišćenjem za elektrolizu viška električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora, čime bi se uravnotežio i njihov rad.
Vlada planira da uloži devet milijardi evra za povećanje proizvodnje i upotrebe vodonika, uključujući dve milijarde evra za projekte u Maroku i drugim zemljama u razvoju.
Cilj je da se do 2030. godine u Nemačkoj izgrade postrojenja za proizvodnju vodonika kapaciteta do pet gigavata.
Nemačka lobistička grupa BDI je pozdravila tu vladinu odluku: "Samo vodonikom po konkurentnim cenama, iz domaćih izvora i uvoza, može se do 2050. godine postići 'cilj klimatske neutralnosti' ", rekao je zamenik šefa BDI Holger Leš.
Ministar transporta, Andreas Šojer, rekao je da bi široka upotreba motora na vodonik u autobusima i kamionima mogla biti neophodna da Nemačka smanji zagađenje vazduha.
Kancelarka Angela Merkel podržala je cilj obustavljanja ispuštanja gasova sa efektom staklene bašte u Evropi do 2050. godine kako bi globalno zagrevanje ostalo na manje od dva stepena Celzijusa do kraja 21. veka.
Ona je rekla da vodonik budućnost Nemačke i da će se odlučno raditi na njegovom korišćenju.
Šojer je rekao da će Nemačka već pre kraja ove godine imati oko 100 stanica za snabdevanje vozila vodonikom i svake godine dodavati još po 10-15, te će imati najveću takvu mrežu u Evropi.
Japan koji, kao i Nemačka, nema velike rezerve fosilnog goriva, snažno ulaže u tehnologiju zasnovanu na korišćenju vodonika. Kina i Južna Koreja takođe imaju strategije za vodonik, kao i Australija, Norveška i Holandija.
