Mađarska i Slovačka takođe se protive toj odluci, "s obzirom na to da njihovi lideri zauzimaju proruske stavove", preneo je briselski portal Politiko, pozivajući se na četiri zvaničnika NATO-a i SAD, kao i pojedine diplomate.
Ostale zemlje su, dodaje se, nevoljne da brzo odgovore na zahtev Kijeva i "prija im što se kriju u senci".
"Zemlje poput Belgije, Slovenije ili Španije kriju se iza SAD i Nemačke. Jednostavno ne pokazuju nikakvu inicijativu", rekao je neimenovani zvaničnik NATO-a.
Iako te zemlje podržavaju ideju u teoriji, "kada se situacija približi realizaciji, javno će se više protiviti", objasnio je drugi viši zvaničnik.
Međutim, zvaničnici koji su razgovarali sa novinarima istakli su da ni SAD, niti Nemačka ne isključuju potencijalno buduće članstvo Ukrajine u NATO-u.
Pozivanje Ukrajine u NATO je prvi deo "plana pobede" Zelenskog, koji je predstavio evropskim liderima u Briselu 17. oktobra.
U svom pobedničkom planu, Zelenski je tražio hitnu pozivnicu, ali je priznao da će ulazak u alijansu biti moguć tek nakon završetka rata sa Rusijom. Ali ključni članovi alijanse su zabrinuti da bi mogli da budu upleteni u rat sa Rusijom.
Zelenski je priznao da ga nemački kancelar Olaf Šolc neće podržati u brzom pozivu za članstvo u NATO.
