Kada je 2019. objavljeno ilustrovano izdanje knjige "Sluškinjina priča" Margaret Atvud, nastavnicima je u Klejtonu, u Misuriju, trebalo vremena da odluče da li da je zadrže u srednjoškolskim bibliotekama.
Knjiga se naširoko smatra klasičnim delom distopijske književnosti o ugnjetavanju žena, a taj živopisni roman pomože da ta tema dopre i do tinejdžera.
Ali, pošto su zakonodavci Misurija 2022. godine doneli zakon kojim se bibliotekari podvrgavaju novčanim kaznama i mogućim zatvorskim kaznama zbog držanja "seksualno eksplicitnih knjiga" u bibliotekama, okrug u predgrađu Sent Luisa je ponovo razmotrio novo izdanje Atvud i - povukao ga.
"Postoji prikaz scene silovanja služavke" - kaže Tom Bober, koordinator biblioteke u okrugu Klejton i predsednik Udruženja školskih bibliotekara Misurija. "To je bukvalno jedan delić tog živopisnog romana, ali smatrali smo da je u suprotnosti sa zakonom u Misuriju" - objasnio je on.
Širom SAD, osporavanje i zabrane knjiga dostigli su najveći broj u poslednjih nekoliko decenija. Javne i školske biblioteke su preplavljene pritužbama lokalnih zajednica i konzervativnih organizacija kao što je "Mame za slobodu" (Moms for Liberty). Zakonodavci sve više razmatraju nove kazne, nove verzije tužbi, velike novčane kazne, čak i zatvorske kazne zbog distribucije knjiga koje neki smatraju neprikladnim.
Toga je sve više dok zvaničnici pokušavaju da definišu pojmove kao što su "opsceno" i "štetno". Mnogi u to uključuju knjige o rasnim i LGBTQ+ temama, kao što su roman Toni Morison "Najplavlje oko" i memoari Maje Kobabe "Gender Queer". I dok nijedan bibliotekar ili vaspitač nije još dospeo u zatvor, veća sama ta mogućnost ih je dovela do autocenzure.
Već ove godine, zakonodavci u više od 15 država SAD su predstavili zakone za izricanje oštrih kazni bibliotekama ili bibliotekarima.
Država Juta je u martu donela zakon koji ovlašćuje državnog tužioca da primeni novi sistem uklanjanja "osetljivih" knjiga iz škola. Taj zakon takođe uvodi stalnu komisiju za "praćenje usklađenosti i kršenja" tog propisa.
Čeka se potpis guvernera Ajdaha Breda Litla na taj zakon koji ovlašćuje lokalne tužioce da podignu optužnice protiv javnih i školskih biblioteka ako ne uklone "štetne" knjige od dece.
Takvi "zakoni su smišljeni da ograniče ili uklone pravnu zaštitu koju su biblioteke imale decenijama" - rekla je Debora Koldvel-Ston, direktorka Kancelarije Američkog udruženja biblioteka za intelektualnu slobodu.
Od početka 1960-ih, institucije uključujući škole, biblioteke i muzeje, kao i vaspitače, bibliotekare i drugo osoblje koje deli knjige deci uglavnom su bile izuzete od tužbi ili potencijalnih krivičnih prijava.
Ali to je počelo u pojedinim državama dok su se SAD borile sa "standardima opscenosti" koje je definisao Vrhovni sud 1973. Sudije su tada rekle da "opsceni materijal" nije automatski zaštićeni Prvim amandmanom na Ustav SAD, o slobodi govora, i ponudile tri kriterijuma koja moraju biti ispunjena da bi se nešto označilo kao "opsceno".
To je da delo, uzeto u celini, "izaziva interesovanje", da "delo prikazuje ili opisuje, na očigledno uvredljiv način, seksualno ponašanje posebno definisano važećim državnim zakonom" i da delo "nema ozbiljnu književnu, umetničku, političku ili naučnu vrednost".
Na kraju je skoro svaka država usvojila zaštitu od tog propisa za prosvetne radnike, bibliotekare i muzejske službenike, između ostalih koji daju informacije maloletnicima.
"Donedavno, policija i tužioci nisu bili u mogućnosti da podignu optužnice protiv javnih biblioteka zbog materijala koji određenim pojedincima izaziva nelagodu. Ovi izuzeci su sprečili lažno gonjenje nastavnika zbog nastavnog plana i programa o zdravlju i seksualnosti, umetnosti, pozorištu i na časovima engleskog" - navodi se u izveštaju "EveryLibrary" iz 2023. - nacionalnog tela koje se protivi cenzuri.
Arkanzas i Indijana su prošle godine ciljali na prosvetne radnike i bibliotekare zakonima o kriminalizaciji. Tenesi je kriminalizovao izdavače koji daju "opscene" materijale državnim školama.
Neki republikanci traže kazne i ograničenja koja bi važila širom SAD. Pozivajući se na "pornografiju", u predgovoru "Projekta 2025", nacrta fondacije Heritage za mogući drugi mandat Donalda Trampa na čelu SAD, predsednik te desničarske grupe Kevin Roberts napisao je da "ljude koji to proizvode i distribuiraju treba zatvoriti. Nastavnici i javni bibliotekari koji ga dostavljaju trebalo bi da se klasifikuju kao registrovani seksualni prestupnici".
Propis u Arkanzasu privremeno je blokirao savezni sudija pošto je koalicija bibliotekara i izdavača osporila zakonitost podnošenja krivičnih prijava protiv bibliotekara i prodavaca knjiga ako daju "štetan" materijal maloletnicima.
Zakonodavci Indijane uklonili su referencu koja se odnosi na "obrazovne svrhe" da bi donekle odbranili školske bibliotekare i prosvetne radnike od krivičnog dela za koja se zbog "opscenog materijala" kažnjava sa do dve i po godine zatvora i novčanom kaznom od 10.000 dolara.
Zakon takođe zahteva objavljivanje kataloga svih školskih biblioteka.
Zakon Indijane je stupio na snagu 1. januara i pitanje je vremena kada će biti podneta prva tužba, a zabrinutost bibliotekara je izazvala posledice.
"To uliva strah u neke ljude. Veoma je zastrašujuće" - rekla je Dajan Rodžers, školska bibliotekarka koja je predsednica Bibliotečke federacije Indijane. "Ako ste licencirani nastavnik koji je samo optužen za krivično delo, potencijalno gubite dozvolu za rad čak i ako budete proglašeni nevinim. To je veoma ozbiljna stvar".
Rodžers je rekla da je uverena da školske biblioteke Indijane ne nude nepristojne materijale, ali je videla izveštaje da su neki okruzi premestili određene naslove u grupe za viši uzrast ili zhtevaju odobrenje roditelja da ih deca čitaju.
Lista PEN kluba Amerika pokazuje da je 300 naslova uklonjeno iz školskih biblioteka u 11 okruga Misurija pošto su zakonodavci 2022. godine zabranili "seksualno eksplicitan" materijal, kažnjiv zatvorom do godinu dana ili novčanom kaznom od 2.000 dolara. Američka unija za građanske slobode iz Misurija i bibliotečke grupe osporile su taj zakon prošle godine, ali on ostaje na snazi dok ne podnesu zahtevi da država interveniše.
"Gender Queer" je još jedan naslov koji više nije dostupan srednjoškolcima u Klejtonu, gde su okružni zvaničnici nedavno skrenuli pažnju na "grafički roman" Majka Kurata "Flamer", o tinejdžeru koji se bori sa svojim seksualnim identitetom i kako da se uklopi u izviđački kamp za dečake. Američko bibliotečko udruženje uvrstilo je "Flamer" na listu najspornijih i zabranjenih knjiga 2023.
"Imali smo mnogo razgovora o tome kako tumačiti zakon i ne kršiti ga", rekao je Bober, predsednik Udruženja školskih bibliotekara Misurija. "Ali nismo želeli ni da preteramo i previše cenzurišemo naše biblioteke, ali nismo smatrali da 'Flamer' kršimo zakon" - te kontroverza ostaje.
