Glad u svetu mogla bi da dostigne "biblijske razmere", ukoliko ne bude efikasnih mera protiv korona krize u siromašnim zemljama, upozorio je izvršni direktor Svetskog programa za hranu Ujedinjenih nacija (NjFP) Dejvid Besli.
Koliko je dramatična situacija, pokazuje najnoviji izveštaj tog tela UN u kome se navodi da stotine miliona ljudi širom sveta nema dovoljno hrane i vode, prenosi Dojče vele.
Svetski program za hranu procenjuje da bi broj onih koji gladuju u svetu mogao da se udvostruči i da dostigne cifru od 265 miliona ljudi.
Rukovodilac odeljenja Svetskog programa za hranu UN u Bangladešu Ričard Ragan rekao je da je posebno dramatična situacija u Bangladešu, gde je pre izbijanja epidemije u jednom izbegličkom kampu 1.000 kamiona svakog dana dovozilo najneophodnije namirnice i potrepštine.
Sada u kamp, u kome su smeštene izbeglice iz naroda Rohindže koji su iz susednog Mjanmara pobegli u Bangladeš, dnevno stiže samo 400 do 500 vozila sa hranom, a nekad i manje, rekao je Ragan.
"Pokušavamo da dopremimo što više hrane kako bi popunili rezerve. Cene osnovnih životnih namirnica su porasle, poneke i 30 do 40 odsto. To je veliko opterećenje, posebno za one koji žive na ivici siromaštva", naveo je on.
Situacija nije mnogo bolja ni za ljude koji žive van izbegličkog kampa, jer već sada u Bangladešu 40 miliona ljudi nema dovoljno hrane.
Ragan smatra da će korona kriza dovesti do toga da dodatnih 20 miliona ljudi neće imati šta da jede.
Kovid-19 pogoršao je položaj siromašnih u svetu.
Prošle godine su ratovi, elementarne nepogode zbog klimatskih promena i ekonomski problemi stvorili uska grla u snabdevanju hranom, a uz to, najezde skakavaca opustošile su obradive površine u Africi i na arapskom poluostrvu.
Mnogi su i do sada bili bez ičega, a sada mogu da računaju s katastrofalnim posledicama pandemije.
Zatvaranje granica i zabrana kretanja dovele su do toga da sezonski radnici ostanu bez zarade, a poljoprivrednici bez žetve, dok su mnoga ostrva na Karibima, koja zavise od uvoza hrane i turizma, suočena su s rastućim troškovima i gubitkom prihoda.
"U zemljama kao što su Jemen, Avganistan, Burkina Faso i Južni Sudan ima 30 miliona ljudi koji su upućeni na isporuke hrane NjFP kako bi preživeli", kaže Arif Husain, ekonomista koji radi za Svetski program za hranu.
"Ako se ništa bitnije ne promeni u sledećem kvartalu ove godine, dnevno bi od gladi moglo da umire i po 300.000 ljudi", kaže Husain.
U vremenu kada je milionima ljudi potrebna pomoć, smanjuju se uplate i dobrovoljni prilozi humanitarnim organizacijama.
Bogate zemlje koje finansijski pomažu Svetski program za hranu, uzdržanije su u vremenima krize, jer se plaše sloma sopstvene ekonomije zbog pandemije.
Svetski program za hranu ipak pokušava da prikupi novac kako bi se izbeglo ono najgore. Ali finansijska pomoć je samo korak u nizu. NjFP poziva i na obustavljanje ratnih dejstava, što bi, naglašava Arif Husain, pomoglo da se spasi znatno više ljudskih života.
