Ova vest je, po broju komentara na društvenim mrežama, u zasenak bacila samo pet dana stariju vest koja je glasila da bi početak školske godine mogao biti odložen zbog zdravstvene situacije u Srbiji.
Da li je ovo znak da nam se vraćaju „dobra stara vremena“ kada je glavna tema, u ovo doba godine, bila štrajk prosvetara, a ne uvođenje posebnih mera zaštite u školama?! Prošle godine imali smo na snazi semafor sistem, a ove ćemo, kao uostalom i svake školske godine, imati sistem kružnog toka ili, slobodnije rečeno, vrzinog kola.
Kako god, svaki sistem uništavao nas je sistematski i nastavlja da uništava sve koji učestvuju u obrazovno-vaspitnom procesu – i nastavnike, i učenike, i roditelje đaka.
Postojanje više sindikata u maltene jednopartijskom sistemu je besmisleno samo po sebi. Stiče se utisak da odbori sindikata češće vode međusobnu, čak i srčaniju borbu za pridobijanje što većeg broja članova nego za ispunjenje zahteva koje postavljaju. Zato mnogi radnici odbijaju da budu članovi ili su u međuvremenu skinuli sindikalnu članarinu sa svoje platne liste. Više puta izigrani, nemali broj prosvetnih radnika nerado ulazi u štrajk iz različitih razloga. Jedan od njih je i nemogućnost da svaki član bilo kog sindikata navede ličnu listu zahteva, a to bi i te kako želeo.
Od kada postoje štrajkovi, prvi navedeni zahtev je povećanje zarada, a zatim slede i oni koji se tiču opšteg poboljšanja stanja u školstvu. U vreme finansijske krize koja traje već predugo, ne čude gnevne reakcije ljudi posebno onih koji su u mnogo težem ekonomskom položaju.
S druge strane, ljudi zaposleni u prosveti ogorčeni su svaki put kada im se pripisuje kraće radno vreme, četiri raspusta i nedovoljno angažovanja u radu sa decom. Što je, ako pitate bilo kog ko u svojoj užoj ili široj porodici ima nekog prosvetara, vrlo daleko od istine.
Ljudi su skloni generalizacijama i predrasudama, što dovodi do opšte netrpeljivosti prema učiteljima, nastavnicima i profesorima, posebno onog trenutka kada se pomene skraćenje časova ili ranije, dok nije bila zabranjena, potpuna obustava rada. S obzirom na to da svako svet posmatra kroz sopstvenu prizmu, verujemo da je istina isključivo na našoj strani – ne mareći za potrebe i osećanja ostalih ljudi. Da bismo se bolje razumeli i tako sprečili verbalne sukobe, uzajamno osuđivanje i prebacivanje krivice, dovoljno bi bilo, makar za početak, da budemo toga svesni.
Flober, francuski književnik, svojevremeno je napisao da je traženje novca najhladnija i najpustošnija od svih bura koje mogu zadesiti jednu ljubav. Dodala bih – i jedno prijateljstvo. Danas, u eri kada smo svi robovi potrošačkog društva, ova misao aktuelnija je nego pre bezmalo dva veka kada je napisana.
Pitanje para uništava ljubav prema sopstvenom pozivu. Uništava i prijateljske odnose roditelja đaka i njihovih učitelja koji bi trebalo da postoje ako nam je svima stalo do dece, a verujem da jeste.
