Njujorčani za sada okreću glavu od ambicioznog programa za sakupljanje organskog materijala koji je zaustavljen jer nedovoljno građana i firmi učestvuje u često smrdljivim poslovima razdvajanja ostataka hrane sa stolova, pokvarenog mesa, trulog povrća i pokošene trave.
Gradonačelnik Bil de Blasio je predstavio taj svoj pilot program pre pet godina, nadajući se da će do sada stotine hiljada tona ostataka hrane i otpada iz dvorišta proći kroz sistem da bi se pretvorili u kompost, gas ili struju.
Ali, sprovođene te ideje je zastalo, jer se dovoljno ljudi nije prijavilo da to radi, te taj posao nije postao ekonomičan. Grad je prošle godine od stanovnika prikupio svega oko 13.000 tona odgovarajućeg otpada i ustanovio da se samo 3,5 miliona ljudi dobrovoljno uključilo u taj program i da prilaže svega po 10,6 odsto smeća koje bi se moglo iskoristiti.
"Iskreno, mislim da je to gubljenje vremena", kaže Anselmo Arisa koji se stara o kantma za otpatke i reciklažu u nekoliko blokova stambenih zgrada u Bruklinu. "Neki ljudi ih koriste, ali većina u njih stavlja svo smeće i plastične kese".
Marcena Golonka se požalila da gradsko prikupljanje smeća za reciklažu jednom nedeljno u njenoj stambenoj zgradi u Bruklinu nije dovoljno često da bi sprečilo smrad i okupljanje pacova. "To je gadno", kaže ona. "Dok sanitarne vlasti ne počnu da rade efikasno, neću koristiti kantu za reciklažu".
Cilj De Blasia je bilo "nula otpada" na deponijama do 2030. godine što zavisi od angažovanja stanovnika i preduzeća da razdvajaju organski otpad koji čini trećinu smeća koje dospeva na deponije i glavni je izvor "gasova staklene bašte".
Ali, pošto to radi nedovoljno ljudi, gradski kamioni za tu vrstu otpadu nisu popunjeni, što povećava troškove. A bez stabilnog priliva otpada, ne vredi skupa infrastruktura za preradu otpada u kompost, gas ili struju.
Gradska vlast i dalje govori o proširenju programa na svih 8,5 miliona stanovnika Njujorka, ali je sada usredsređena kako da sistem radi efikasnije, rekla je prošle sedmice komesarka za sanitarne poslove Ketrin Garsia.
Jedna grupa za analizu budžeta procenjuje da sakupljanje organskog otpada košta pet puta više nego obično prikupljanje smeća. Ana Ćampeni, direktorka Studija grada pri Građanskoj komisiji za budžet, izračunala je troškove sakupljanja organskih materija na oko 1.700 dolara po toni, dok obično odnošeje smeća košta 291 dolar. Tolika cena povećava ukupan rashod programa koji ta komisija procenjuje na 177 miliona dolara do 251 milion dolara godišnje.
Sanitarne vlasti pokušavaju da "akcijom od vrata do vrata" navedu više građana da koriste tu uslugu, čak stavljajući poruke zahvalnosti na nove, smeđe kante za organsko smeće za reciklažu.
Gradska vlast pokušava da problem smrada reši tako što podseća ljude da te smeđe kante, za razliku od ostalih, imaju poklopce koji dobro "dihtuju".
Uprkos teškoćama, De Blasiova vlast se i dalje hvali da Njujork prikuplja otpadnu hranu stanovništva više nego bilo koji drugi grad. Kada se uračunaju i preduzeća, prošle godine je prikupljeno 40.000 tona organskog otpada. Ali, znatno manji gradovi San Francisko i Sijetl de je prikupljanje takvog otpada obaveza stanovnika i firmi, podržana novčanim kaznama, sakupe po četiri puta više - 170.000 tona svake godine.
Procenjuje se da Njujork godišnje "proizvede" jedan milion tona organskog otpada. Ali, za sada taj grad ne može da garantuje stabilan priliv ostataka hrane u 11 postrojenja s kojima je ugovorio da godišnje 400.000 tona organskog otpada prerade u kompost, gas ili struju.
Mašina koja košta 7,5 miliona dolara i prerađuje organski otpad u Objektu za upravljanje otpadom u severnom Bruklinu, na primer, radi samo nekoliko sati dnevno. Ta mašina razdvaja plastične kese i ostali otpad od otpadaka hrane koje meša u "bio-kašu" iz koje se može dobiti gas metan.
Menadžeri te firme žele da neprekidno radi ta mašina kapaciteta od 250 tona dnevno, ali to nije moguće jer sada dnevno dobijaju 60 do 120 tona ostataka hrane.
Nadžornik Piter de Luka se nada da će grad zaoštriti stav da bi ljudi ostatke hrane bacali u tome namenjene kante. Grad je ovog meseca objavio propis kojim zahteva da lanci restorana, prodavnice prehrambenih proizvoda i veći pojedinačni restorani odvajaju hranu od drugog smeća, ali do februara neće početi da kažnjava one koji to ne čine.
"Stvar je u tome da se krene", kaže De Luka. "Samo to ide prilično sporo".
