Vlasti ove holandske luke, ključne za evropsku trgovinu i snabdevanje, objavile su da razvijaju logističke i bezbednosne planove za slučaj vojnog sukoba s Rusijom, uključujući prostor za vojne brodove, redovne vojne vežbe i mogućnost preusmeravanja komercijalnog prometa.
Informaciju je prvi objavio Fajnenšel tajms, pozivajući se na izjavu Budevajna Simonsa, generalnog direktora Uprave luke Roterdam, koji je otkrio da su pozivi sa vrha NATO-a već počeli da menjaju svakodnevno funkcionisanje jedne od najvažnijih svetskih luka, prenosi tportal.
Luka pod novim režimom: Prostor za vojne brodove, saradnja s NATO i godišnje vežbe
Prema rečima Simonsa, Roterdam već blisko sarađuje s lukom Antverpen i redovno komunicira s NATO-vim zapovedništvom i holandskim ministarstvom odbrane. Na zahtev saveza, luka će četiri do pet puta godišnje primati ratne brodove s vojnim zalihama i će oni boraviti u njoj i po nekoliko nedelja.
Zanimljivo, uprkos veličini i važnosti, Roterdam nikada nije imao zaseban vojni terminal, ni u Hladnom ratu ni za vreme Zalivskog rata 2003, kada je vojni promet takođe bio znatno povećan. Danas je kontejnerski terminal jedini deo luke u kojem je moguće sigurno premeštanje municije.
Osim toga, najavljena je organizacija godišnjih amfibijskih vojnih vežbi unutar same luke, što potvrđuje njenu stratešku važnost za evropsku bezbednost.
Rute upozorava: Rusija bi mogla da napadne do 2030. godine
Ove mere nisu izolovan slučaj, već deo šire slike – Evropa se ubrzano priprema za moguće ratne okolnosti. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute javno je upozorio da postoji realna pretnja da bi Rusija mogla da napadne neku od članica saveza do 2030. godine.
Paralelno s vojnim planovima, Evropska unija radi na masovnom planu ponovnog naoružavanja, vrednom do 800 milijardi evra. Cilj je jasan: ojačati odbrambene kapacitete i smanjiti zavisnost od Sjedinjenih Američkih Država.
U takvom kontekstu luke poput Roterdama postaju ključne ne samo za odbranu, već i za stratešku logistiku celog kontinenta.
Evropski skladišni kapaciteti: Predlaže se stvaranje strateških zaliha sirovina i lekova
Zato Simons poziva EU da uspostavi zajedničke rezerve ključnih sirovina, ne samo nafte, već i bakra, litijuma i grafita, ključnih za odbrambenu industriju i energetsku tranziciju. On takođe predlaže skladištenje lekova, hrane i vode u blizini glavnih logističkih čvorišta poput Roterdama.
Deo holandskih strateških rezervi nafte već je skladišten u toj luci, što daje dodatnu težinu predlogu da se tamo razviju evropski centri za skladištenje u kriznim situacijama.
Evropska komisija već ove nedelje treba da predstavi novu strategiju rezervi, a ona uključuje ne samo energente i lekove, već i medicinske zalihe, sirovine i ključnu opremu, kako bi se EU osposobila za samostalno delovanje u slučaju dugotrajne krize.
