Srbija, "mala zemlja na rubu Evropske unije (EU), vodi ekumensku politiku vakcina koje deli sa susedima", piše francuski list "Figaro", dok analitičari i evropske diplomate u Briselu smatraju da je međunarodna politika Beograda na "vetrometini novog hladnog rata" između Zapada i, na drugoj strani, Kine i Rusije.
Sredstva informisanja u EU, iako vladajući krugovi u Uniji to još ne žele da javno prihvate, sad već jasno govore da je počeo "novi hladni rat" uz stvaranje novih blokova i "Figaro" tako smatra da se to "mora prihvatiti kao manje zlo" od oružanih ratova.
Nedavna rezolucija Evropskog parlamenta o kandidatu za članstvu u EU, Srbiji nema pravnu snagu, ali činjenica da se u tom dokumentu nešto izrazitije pozivaju vlasti u Beogradu da se priklone spoljnoj politici i sankcijama Unije protiv Rusije i Kine, jeste odraz "vetrometine novog hladnog rata", saglasne su i diplomate u Briselu.
Svi mediji i analitički centri u EU dele ocenu da je krenula velika strategijska, industrijsko-tehnološka, trgovinska, pa i geopolitička bitka pre svega između Amerike predsednika Džoa Bajdena i sve moćnije Kine.
Bajdenova administracija, kako se ukazuje, za cilj je postavila i stvaranje "saveza demokratija" protiv autoritarnih režima u svetu, i to na temelju jačanja i širenja ljudskih prava, zapadnog uzora demokratije i slobodnog tržišta, iako uz nužne promene urušenog neoliberalnog modela.
Vašington je zajedno sa posebno njoj bliskim političkim krugovima i vladama u Uniji krenuo u bitku protiv "sistemskog suparnika" Kine, ali i Rusije koja je proglašena protivnikom, pa i neprijateljem na samoj granici evropskih partnera u NATO, što to treba da ojača atlantsko vojno savezništvo i vodeći upliv SAD.
Bajden i njegov tim, uz za to, kako smatraju, nužni unutrašnji oporavak Amerike, time žele da povrate vodeću ulogu u svetskim poslovima, a u razmeni mišljenja s čelnicima EU se ne kao jako važan zalog te svetske bitke, ali ipak kao nezaobilazno osetljivo poprište vidi i Zapadni Balkan.
O tome svedočci veliko angažovanje Amerikanaca i Evropljana za promenu vlasti u Severnoj Makedoniji, posebno kad je reč o ulasku u NATO, vidljiva zabrinutost za razvoj u članici NATO Crnoj Gori, planovi da se odradi "nedovršeni posao" u Bosni i možda otškrinu vrata ka NATO.
A svakako o tome govore i novi pokušaji da se i ključno važna Srbija podstakne na brže reforme koje otvaraju put članstvu u EU, kada i Beograd mora obavezno prihvatiti spoljnu i bezbednosnu politiku Unije, dakle i sankcije i zaustavljanje, ako ne i baš uklanjanje uticaja i interesa Kine i Rusije na Zapadnom Balkanu.
I u Vašingtonu i u nekim vodećim članicama EU se smatra da naročito Kina, ali i Rusija žele da dokažu da njihov društveno-politički model ima prednosti u odnosu na liberalnu zapadnu demokratiju, što su delom već usvojile neke političke i vladajuće snage i u samoj Uniji, pa i na Zapadnom Balkanu.
Diplomate i analitičari istraživačkih centara u EU su saglasni u oceni da vraćanje na globalnu prevlast Amerike i Zapada jednostavno nije bar zasad moguće zbog narastanja novih ekonomskih i vojnih sila u svetu, ali i ekonomsko-finansijske krize koja je pogodila Zapad pre par godina, haotičnog rešavanja pandemije korona virusa, pogubnog iskustva EU i sveta s pređašnjom američkom vladom Donalda Trampa.
U Luksemburgu će 19. aprila šefovi diplomatija EU ponovo razmatrati odnose sa Zapadnim Balkanom.
