Stanovnici Toplog Dola i njihove komšije iz Temske, Dojkinaca i Zaskovaca, kao i ljubitelji prirode iz čitave Srbije već treću nedelju danonoćno stražare na barikadama na mostu u Toplom Dolu i čuvaju Toplodolsku reku od planirane izgradnje mini hidroelektrane.
U tom staroplaninskom selu, udaljenom od Pirota dvadesetak kilometara, živi dvadesetak stanovnika i svi su stariji od 50 godina, ali uprkos poznim godinama smenjuju se na straži sa mlađim ljudima koji dolaze iz Pirota, Niša i drugih gradova.
Ogorčeni najavom da će u podnožju Stare planine, u Toplom Dolu i njegovoj okolini, biti izgrađeno sedam MHE sa cevima dužine 43 kilometra, ljudi iz raznih delova Srbije ponudili su svoju pomoć Staroplanincima.
Svoj glas protiv izgradnje MHE podigle su i mnoge poznate Nišlije, među njima i novinar i voditelj Dragan Stojanović, maratonac i matematičar Aca Krstić, pisac Branislav Janković, arhitetka Hadži Ivan Redi i glumac Miroljub Nedović.
Stojanović je rekao za agenciju Beta da na planinama Srbije svakako ima mesta za izgradnju mini hidroelektrana i za iskorišćavanje hidropotencijala, ali da bi svi oni koji bi da kanališu reke i da ih stavljaju u cevi morali najpre da odu do kanjona reke Vučjanke.
"Oni moraju da vide kako su veliki graditelji napravili hidorelektranu na toj reci još 1902. godine. Kanalisati reke i stavljati ih u cevi je zločin prema prirodi", istakao je Stojanović.
Krstić je kazao agenciji Beta da je za rasulo i otimačinu u oblasti izgradnje mini hidroelektrana direktno odgovorna država.
"Što bliže prirodi, život će nam biti lepši. Predivno je kada se nađete u prirodi, reka žubori, cvrkuću ptice, cveće miriše… Tražićemo sve to, da pobegnemo od asfalta, ali toga neće biti", izjavio je Krstić.
Nedović je podsetio da na a Zemlji postoji 1,3 milijarde kubnih kilometara vode i to je "sve što ćemo ikada imati".
"Sistem je zatvoren, ništa se ne može ni dodati ni oduzeti. Od ukupne vode na Zemlji 97 odsto nalazi se u morima i okeanima, a od tri odsto zemljine vode koja je pitka, najveći deo postoji u obliku ledenog pokrivača. Samo sićušna količina - 0,036 odsto, može da se nađe u jezerima, rekama i rezervoarima. Srbija je bogata vodom koju mi zagađujemo, trujemo, prodajemo. Velika izvorišta i male reke kupuju i eksploatišu stranci i tajkuni. Onaj koji bude gospodario vodom, gospodariće i ovim prostorom, a to nećemo biti mi", istakao je Nedović.
On je kazao da Vlada i političari ćute, jer imaju svoj interes u svemu tome, ali ćute i mediji i nadležne institucije i organi.
Janković je mišljenja da se otimanje voda u Srbiji radi uz prećutno odobravanje države.
"Naći će se neki ministar da nas ubeđuje da je to u interesu naroda. Ne samo vodu - ništa ne smemo da im damo. Noćne straže su počele, samo ovaj put neće studenti doći glave vlasti - biće to babe od devedeset godina", istakao je Janković.
Redi smatra da je, kada se radi o izgradnji derivacionih malih hidroelektrana, izuzetno značajno pitanje učešće ljudi koji žive na tom prostoru u proces planiranja, projektovanja i izgradnje DMH.
"Kod izgradnje ovakvih objekata imamo najdirektnije suprotstavljene potrebe i interese dve strane. S jedne strane je privatni investitor (najčešće ne živi u tom kraju), sa interesom da izgradnjom ostvari maksimalni profit, a sa druge strane su meštani sa svojim životnim potrebama. Jasno je da to nisu podudarni sistemi i da je jedino moguće rešenje ono koje se usaglasi dijalogom između dve strane", izjavio je Redi.
U Srbiji je planirana izgradnja 850 mini hidroelektrana, a već nakon izgradnje 500 mini hidrelektrana Srbija bi izgubila 1.500 do 2.000 kilometara planinskih reka.
