Nakon što je na tu odluku uložio prigovor, Stefanović je posle rekordnih i nepunih nedelju dana istrage podigao optužnicu, čime je "pocepao" celishodnost postupka, ali i poručio Zagorki Dolovac koliko obavezujućim smatra i doživljava njene naredbe.
Stefanović je podsetimo, prošle srede naložio hapšenje menadžerke „Infrastruzktura Železnica Srbije“ (IŽS), kao i troje članova Komisije za tehnički pregled koji su, kako je saopšteno, bili angažovani na novosadskoj Železničkoj stanici i za koje se sumnjalo da su „koruptivnim delima“ doprineli pogibiji 15 osoba.
Osim što je u istoriji pravosuđa i sudske prakse dosad nezabeleženo da su dva tužilaštva, u dva različita grada, vodili dve istrage u vezi sa istim događajem, Stefanovićev pokušaj da predmetom zaduži antikoruptivno odeljnje VJT, takođe je od starta bio neosnovan – jer je za ispitivanje svih koruptivnih elemenata u slučaju nadstrešnica, prethodno zaduženo Tužilaštvo za organizovani krminal.
Dva dana nakon što je Stefanović pokrenuo zasebnu istragu i pritvorio Slobodanku Katanić iz IŽS i članove Komisije, vrhovna tužiteljka donela je rešenje kojim se Stefanoviću nalaže da kompletan predmet ustupi na dalji rad TOK-u. Istovremeno izdato mu je obavezno uputstvo da slučaj Milorada Grčića i ostalih zbog zloupotreba u EPS, a kojim su otpočela „istorijska“ hapšenja zbog korupcije, takođe dostavi TOK jer za isto, on – nije nadležan.
Kako saznajemo, Stefanović je u petak TOK-u dostavio samo slučaj Grčić, jer bi u suprotnom, budući da se radi o obaveznom upustvu, prekršio zakon i počinuio teži disciplinski porekršaj.
Ovaj drugi, za koji Dolovčeva nije donela obavezno uputstvo, već rešenje o takozvanoj supstituciji, odnosno spajanju sa predistražnim postupkom koji vodi TOK, Stefanović je, kako smo proverili u Zakonu, mogao da zadrži bez opasnosti od zakonskih posledica.
Očiglednim ignorisanjem nadrđene, on je najpre podneo prigovor na njeno rešenje o supstituciji, a potom podigao optužnicu i to – posle sedam dana istrage, što je takođe nezabeležen slučaj u sudskoj praksi, a posebno postupanju Višeg javnog tužilaštva.
Inače, njegova odluka da se umeša u slučaj pada nadsatrešnice nije naišla na odobravanje stručne javnosti, čiji su brojni predstavnici poslednjih dana javno komentarisali da je takav potez dosad nezabeležen, kao i da necelishodno vođenje postupka može samo da našteti i onom koji se vodi u Novom Sadu, ali i ovom koji je u TOK i dalje u predistražćnoj fazi.
Sve je dodatno zamutilo saznanje da je Stefanović pokrenuo istragu na osnovu krivične prijave koju je protiv Katanićeve i ostalih podneo branilac Anite Dimoski, pomoćnice optuženog minsitra Gorana Vesića, a koju je prethodno, novosadsko tužilaštvo odbacilo.
U javnosti se spekulisalo da je krivična prijava koja je dostavljena Stefanoviću, bila u „nadograđenoj“ verziji, u odnosu na onu koju je proveravalo VJT u Novom Sadu.
Kako je „Novoj“ ranije potvrdilo više izvora, upitanju su dokumenta koja su objavljena u jednoj od naknadnih faza „ispunjenja ranije ispunjenog studentskog zahteva“, zbog čega je u pitanje odmah dovedena i njihova autentičnost.
Sa druge strane, insistiranje Stefanovića da po svaku cenu postupa u ovom slučaju, pa čak i da ugrozi njegov opsatanak i da se ogluši o naredbu vrhovne tužiteljke, dodatno je pojačalo utisak javnosti da nova hapšenja idu na ruku najpre tvrdnjama predsednika republike da je „nadstrešnica pala zbog struke, a ne korupcije“, a posebno stranačkim kadrovima i funkcionerima koji se nalaze na vrhu optužnice – Goranu Vesiću, Jeleni Tanasković i Aniti Dimoski.
„Budući da su njih troje optuženi jer su pustili u rad staničnu zgradu bez neophodnih dozvola i pregleda, „nadograđena“ prijava protiv novih aktera o tome da je neki pregled ipak izvršen, te da su neke treće osobe „dovedene u zabludu“, jasno ukazuze kome ta prijava, odnosno Stefanovićevo nasilno procesuiranje iste, idu u prilog. Medijska priprema za ovakav razvoj događaja počela je još za vikend Stefanovićevim intervjuom u kom je pokušao da se predstavi kao borac prtotiv korupcije, a potom i tekstovima po raznim portalima, kako njegovoj hrabrosti i veličini, pokušvajau da stanu na put Zagorka Dolovac i specijlani tužilac Mladen Nenadić, a sve u kontekstu naredbe da slučaj nadstrešnica prepusti TOK-u“, kaže sagovornik „Nove“ i dodaje:
„Prededenik je vrh srpskog tužilaštva davno kritikovao rečima da jedina osoba na koju može da se osloni jeste upravo Nenad Stefanović, što ujedno objašnjava zašto je deo slučaja nadstrešnica, i to po svemu sudeći onaj ključni za optužene predsednikove „prijatelje“, mimo zdravog razuma, morao da se nađe u postupanju VJT u Beogradu.
U kontekstu toga treba posmatrati i to zašto je TOK-u trebalo tri meseca da pokrene predistražne radnje, i to tako što je među tužioce s višedecenijskim iskustvom delegiran tužilac iz Novog Sada, sa tri godine staža u koruptivnojh materiji“.
Ivan Milićević/Nova
