Ovo predviđanje izneto je u godišnjem izveštaju o nejednakosti međunarodne dobrotvorne organizacije Oksfam (Oxfam), objavljenom u ponedeljak da se poklopi sa Svetskim ekonomskim forumom u Davosu, u Švajcarskoj, prenosi Business Insider.
Pojava tog bilionera predstavljala bi neviđeno visok nivo globalne nejednakosti koji je čak i sada oštriji nego ikada, navodi se u izveštaju.
Od 2020. godine, pet najbogatijih ljudi na svetu udvostručilo je svoje zajedničko bogatstvo, dok je pet milijardi ljudi, ili oko 60 odsto svetske populacije, postalo siromašnije, navodi se u saopštenju.
Rast bogatstva te petorice — Bernarda Arnoa i njegove porodice, Džefa Bezosa, Vorena Bafeta, Larija Elisona i Ilona Maska — sada se može meriti milionima dolara po satu, saopštio je Oksfam.
Njihovo udruženo bogatstvo je poraslo sa „405 milijardi dolara na 869 milijardi dolara od 2020. godine — po stopi od 14 miliona dolara po satu“, napisali su istraživači u rezimeu .
Oksfam redovno izlazi na naslovnice sa svojim godišnjim izveštajem o nejednakosti bogatstva i poslednjih je godina dao neke potresne ocene.
„Možda mislite da bi nas malo toga moglo iznenaditi“, rekla je za NPR Rebeka Ridel iz te organizacije.
Ali ovaj put je bilo drugačije, rekla je:
„Astronomske zarade onih na vrhu od 2020. godine – u vreme kada su mnogi patili – zaista se istakla“.
Tokom 2020-ih „ultra-ultra bogati se još više udaljavaju od svih ostalih“, rekla je ona.
Bogatstvo Džefa Bezosa je, na primer, poraslo za 32,7 milijardi dolara od 2020. godine, na 167,4 milijarde dolara, piše Oksfam.
Organizacija je 2022. dospela na naslovne strane rekavši da je jedan milijarder nastajao svakih 30 sati tokom pandemije.
Tri glavna faktora uslovila su težak početak ove decenije za većinu svetske populacije: veliki sukobi, klimatski slom, kao i pandemija COVID-19, navodi se u najnovijem izveštaju.
Ovi faktori pogoršani su izbegavanjem korporativnih poreza, stagnacijom realnih plata, erozijom radničkih prava, bujnom privatizacijom i poricanjem korporativne klime, dodaje se.
„Ogromna koncentracija globalne korporativne i monopolske moći pogoršava nejednakost u celoj ekonomiji“, rekao je Oksfam.
Proračuni u njihovom izveštaju su zasnovani na Forbsovoj listi „milijardera u realnom vremenu“ i UBS-ovom izveštaju o globalnom bogatstvu za 2023. godinu.
Međutim, njihov pristup nije bez kritika, naročito kada pokušavaju da iznesu podatke o siromaštvu ljudi.
Čarls Кeni, viši saradnik u Centru za globalni razvoj, rekao je za NPR da merenje bogatstva, koje odvaja dug ljudi od onoga što poseduju, ne ilustruje nužno siromaštvo u svim ishodima iz stvarnog života. Tj. u nekoj bogatijoj zemlji ljudi imaju dugove koje su uzeli radi studiranja ili u vidu hipoteke za nekretnine.
Međutim, niko ne dovodi u pitanje ideju da je globalno siromaštvo glavni problem — prema podacima Svetske banke, 700 miliona ljudi trenutno živi u ekstremnom siromaštvu, od kojih oko polovina u podsaharskoj Africi.
Dunja Savanović
