Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman odobrio je tajnu kampanju za ućutkivanje disidenata, a među korišćenim merama su nadzor, kidnapovanja, zatvaranja i mučenja saudisjkih građana.
To su, kako navodi list Njujork tajms (NjT), rekli američki zvaničnici koji su imali uvid u poverljive obaveštajne podatke o toj kampanji koja je, prema navodima, počela više od godinu dana pre ubistva novinara Džamala Kašogija.
Neke od tih tajnih misija su izvodili članovi grupe koja je ubila i raskomadala Kašogija u Istanbulu u oktobru, što navodi na pomisao da je njegovo ubistvo bilo samo deo šire kampanje ućutkivanja disidenata, kažu zvaničnici ali i saradnici nekih od žrtava.
Prema navodima zvaničnika koje prenosi NjT, članovi ekipe koja je ubila Kašogija bili su umešani u više od 10 operacija od 2017. godine.
Neki od zadataka su im bili nasilno vraćanje u domovinu Saudijaca iz drugih arapskih država i privođenje i zlostavljanje zatvorenika u palatama prestolonaslednika i njegovog oca, kralja Salmana.
Kako je navedeno, iz obaveštajnih podataka se može videti da je jedna saudijska profesorka lingvistike, koju je ta grupa privela zbog pisanja bloga o ženama, prošle godine pokušala da se ubije nakon što je bila podvrgnuta psihološkom mučenju.
NjT piše da je ta grupa, u SAD nazvana "Saudijski tim za hitne intervencije", imala toliko posla da je njen šef prošlog juna pitao jednog od savetnika Mohameda bin Salmana da li bi im prestolonaslednik odobrio bonuse za praznike.
Portparol saudijske ambasade u Vašingtonu je naveo da Rijad "veoma ozbiljno shvata sve navode o lošem postupanju prema optuženima koji čekaju suđenje ili zatvorenicima koji služe kazne".
Prema njegovim rečima, saudijski zakon zabranjuje mučenje i poziva na odgovornost one koji na taj način zloupotrebe ovlašćenja, a sudije ne smeju da prihvate priznanja dobijena pod prisilom.
Saudijska vlada tvrdi da smrt Kašogija nije bila naređeno ubistvo, već da su tu odluku doneli operativci na licu mesta i da se odgovornima sudi. Turske i američke obaveštajne službe navode da je ubistvo bilo unapred isplanirano.
Saudijski zvaničnici su posle ubistva Kašogija priznali da obaveštajna služba ima zadatak da disidente vrati u Saudijsku Arabiju ali ne i formiranje posebnog tima koji se time bavi. Oni su odbili da potvrde ili demantuju postojanje takvog tima, kao i da odgovaraju na pitanja o njegovom delovanju.
Saudijska Arabija nije početnik u progonu disidenata i drugih saudijskih građana u inostranstvu, ali je ta praksa drastično eskalirala od uzdizanja Mohameda bin Salmana na poziciju prestolonaslednika, navodi NjT. Novi krunski princ je brzo preduzeo korake za konsolidaciju svoje moći, pre svega preuzevši kontrolu nad obaveštajnim službama.
Od tada su saudijske službe zatvorile desetine sveštenika, intelektualaca i aktivista koji su viđeni kao pretnja, ali i ljude koji su na Tviteru postavljali kritičke ili ironične komentare o vladi.
Kada je reč o Kašogiju, jedan bivši analitičar CIA je rekao da nespretnost pokazana u tom slučaju pokazuje da tim za hitne intervencije nije navikao da deluje pod budnim okom stranih obaveštajnih službi, već samo unutar Saudijske Arabije gde ima potpunu slobodu.
Američki obaveštajni podaci govore da je Mohamed bin Salman odobrio stvaranje tima ali ne i koliko je upućen u njihov svakodnevni rad. Ipak, navodi NjT, činjenica da su timom upravljali ljudi veoma bliski dvoru i samom princu ne ostavlja mnogo sumnje da je prestolonaslednik bio dobro upoznat sa njegovim radom.
Navodi se i da su ti ljudi, kojima se sada sudi zbog ubistva Kašogija, prisiljavali prinčeve, poslovne ljude i zvaničnike zatočene zbog korupcije u hotelu u Rijadu 2017. godine da predaju državi imovinu. Prema navodima svedoka, mnogi od njih su bili i mučeni.
Rad tima za hitne intervencije je tek posle ubistva Kašogija dospeo u žižu, a na osnovu njihovog prethodnog delovanja je CIA u novembru iznela zaključak da je Mohamed bin Salman naredio ubistvo, piše NjT. CIA je odbila da komentariše.
Ubistvo Kašogija je u svetu narušilo željeni imidž saudijskog prestolonaslednika kao progresivnog reformatora s vizijom za modernizaciju ultrakonzervativnog kraljevstva.
Takođe, piše američki list, tim za hitne intervencije je po svoj prilici bio umešan i u zatvaranje i zlostavljanje više aktivistkinja za ženska prava. Prema navodima, one su tokom ispitivanja u neformalnom zatvoru bile podvrgavane batinama, elektrošokovima, simulacijama davljenja a prećeno im je silovanjem i ubistvom.
Fizičko zlostavljanje je prestalo kada su prebačene u pravi zatvor. Suđenje trima aktivistkinjama je počelo u sredu ali novinarima i diplomatama nije dozvoljeno da prisustvuju a vlasti nisu saopštile za šta su te žene optužene.
