Talibani će možda otkriti da je osvajanje Avganistana bilo lakši posao nego upravljanje zemljom, a to će zavisiti od toga koliko su islamski ekstremisti spremni da budu pragmatični i inkluzivni, ocenili su stručnjaci.
Kako je preneo Glas Amerike (Voica of America - VoA), talibani će morati da prave kompromise da bi obezbedili podršku lokalnih moćnih pojedinaca, plemenskih starešina i lidera etničkih manjina kako bi održali red u zemlji.
Najveći deo svetske pažnje trenutno je fokusiran na dramu koja se odigrava na aerodromu u Kabulu, gde hiljade očajnih Avganistanaca pokušavaju da napuste zemlju iz straha od toga šta će uprava tablibana značiti za njih.
Ali posle konačnog povlačenja zapadnih snaga, koje predvode SAD, Avganistanci ostaju sami, a pokret talibana će imati drugu šansu da vlada rasparčanom i razjedinjenom zemljom, koju od 1973. godine potresaju sukobi i gradjanski rat.
"Na ovaj ili onaj način, talibani će verovatno ustanoviti da je vladati Avganistanom daleko teže nego osvojiti ga", izjavio je bivši visoki savetnik Pentagona Karter Malkasian (Carter).
U tekstu za magazin Forin afers (Foreign Affairs), Malkasian je navep da pobeda talibana ne znači "kraj 40 godina rata, neizvesnosti i traume u Avganistanu".
"Talibani će se součiti sa siromaštvom, unutrašnjim sukobima, trgovinom narkoticima, susedima koji se mešaju u unutrašnja pitanja i pretnjom pobune - koji su stalni deo života u toj zemlji i bili su prokletstvo svih njenih vladara", dodao je Malkasian.
Posle pobune, ekstremisti treba da se okrenu upravljanju i da, doslovno od nule, podignu nacionalne institucije. Moraće i da modernizuju dezintegrisanu birokratiju kako bi vladali zemljom sa ukupno 38 miliona stanovnika, iz najmanje 14 razlčitih etničkih grupa.
Njihovi protivnici navode da će talibanima biti teško da održe kontrolu, ističući da ekstremistički pokret ima samo male borbene jedinice od oko 75.000 ljudi da sprovodi svoju volju, dodaje VoA.
Rast cena i zatvorene banke u Kabulu: Svakodnevna borba ljudi da se snadju u situaciji bez posla
Nedelju dana nakon što su talibani zauzeli Kabul sve veći broj ljudi u glavnom gradu Avganistana suočava se sa svakodnevnom borbom da se snadje u situaciji bez posla, dok su banke i dalje zatvorene, a cene hrane rastu, piše danas Glas Amerike (VOA). Hiljade ljudi koje preplavljuju ulazne tačke aerodroma i borba za mesta na letovima iz Kabula pružaju najrealniju slikuo previranjima u gradu od pada vlade koju je podržavao Zapad.
Ali kako dani prolaze, svakodnevna briga oko hrane i stanarina povećavaju neizvesnost u zemlji čija je krhka ekonomija slomljena nestankom medjunarodne podrške.
I pre nego što su talibani ušli u grad prošle nedelje, uslovi su se pogoršavali, s brzim napredovanjem pobunjenika kroz gradove u provincijama, što je oborilo vrednost lokalne afganistanske valute u padu u odnosu na američki dolar i što je dalje učinilo da cene osnovnih životnih namirnica rastu.
Cene osnovnih namirnica poput brašna, ulja i pirinča porasle su za čak 10 do 20 odsto u nekoliko dana, a kako su banke još uvek zatvorene, mnogi ljudi nisu mogli da pristupe svojoj uštedjevini.
Pošto su kancelarije Vestern juniona takodje zatvorene, presahle su i uplate iz inostranstva.
Dok se saobraćaj ponovo pokrenuo preko glavnih kopnenih granica u susedni Pakistan, teški sušni uslovi širom zemlje pogoršali su teškoće sa kojima se mnogi suočavaju i naterali hiljade ljudi u gradove da pokušaju da prežive u šatorima i privremenim skloništima.
Medjunarodne grupe za pomoć su u nedelju saopštile da obustava komercijalnih letova za Avganistan znači da ne postoji način da se doture zalihe lekova i druge pomoći.
Sada poteškoće sve više stižu do gradova, pogadjajući nižu srednju klasu koja je iskusila poboljšanje svog životnog standarda tokom dve decenije, nakon što su talibani poslednji put bili na vlasti, navodi VOA.
