Takođe je rekao da očekuje postizanje sporazuma sa pojedinačnim zemljama u vezi sa carinama ali da "još ništa nije gotovo".
Tramp je prethodno na svojoj društvenoj mreži Trut soušl napisao da je iznenadnu odluku o odlaganju primene carina doneo zato što se "više od 75 zemalja" obratilo američkoj vladi radi vođenja trgovinskih pregovora i nije posegnulo za odmazdom u suštinskom smislu.
Prema njegovim rečima, tokom perioda odlaganja od 90 dana, značajno su umanjene tzv "recipročne carine" i svedene na 10 odsto, i odluka je stupila na snagu odmah.
Carinska stopa od 10 odsto zapravo je osnovna za većinu zemalja sveta, i ona je stupila na snagu u subotu. Ona je bitno niža od prvobitno uvedene za uvoznu robu iz Evropske unije koja je iznosila 20 odsto, za robu iz Japana koja je iznosila 24 odsto i za robu iz Južne Koreje, Kanade i Meksika koja je iznosila 25 odsto. Svejedno, tih 10 odsto svakako je povećanje u odnosu na raniju carinsku stopu koju su naplaćivale SAD.
Kini je, međutim, Tramp dodatno povećao carinsku stopu sa 104 na 125 odsto, nekoliko sati pošto je Peking obećao borbu "do kraja" i na američku robu uveo carine od 85 odsto.
Kako se čini, ovo je plod napora da se ono što je izgledalo kao trgovinski rat bez presedana između Amerike i ostatka sveta svede na - trgovinski rat Amerike i Kine.
Nakon objave iz Vašingtona, berzanski indeks S&P 500 skočio je po vrednosti za više od sedaam odsto, ali se drama samo odlaže dok Trampova administracija bude pregovarala sa pojedinačnim zemlhama, što i dalje utiče na opstanak neizvesnosti u globalnoj ekonomiji.
Iako iz Vašingtona tvrde da je promena odluke o uvođenju carina oduvek bila deo plana, nemoguće je sasvim poreći da su na Trampa pritisak izvršila snažna gibanja na finansijskim tržištima.
Pauza je oglašena nakon što se globalna ekonomija našla, u kako se čini, otvorenoj pobuni protiv Trampovih carina, što je znak da ni američki predsednik nije imun na tržišne pritiske, ocenjuje Asošiejted pres.
Ministar finansija Skot Besent rekao je da su on i Tramp imali "dugačak razgovor u nedelju", i da je "ovo (odlaganje) sve vreme bilo strategija", i da je predsednik "navukao Kinu u lošu poziciju".
Pre odluke o pauzi, poslovni zvaničnici upozoravali su na potencijalnu recesiju kao posledicu Trampove carinske politike, a neki od najznačajnijih trgovinskih partnera SAD uveli su carine na uvoz američke robe na ime odmazde. Uz to, berze su danima bile nestabilne i njihova vrednost je opadala.
Naročito je uzrujavajuć je bio podatak da je američki državni dug, obično sigurna luka u vreme nestabilnosti, izgubio na vrednosti. Naime, vladine obveznice su počele da pojeftinjuju.
