Piše: Srđa TRIFKOVIĆ
Takozvani Dosije Tramp-Rusija, takođe poznat kao Stilov dosije, privatna je zbirka 17 memoranduma koje je između juna i decembra 2016. godine sastavio Kristofer Stil, „bivši“ agent britanske obaveštajne službe MI6.
Sadrži tvrdnje o nezakonitim postupcima, pa i direktnoj zaveri, tima predsedničke kampanje Donalda Trampa i ruske vlade, pre i za vreme predsedničkih izbora u SAD novembra 2016.godine. Stil izričitoiznosi tvrdnje o navodnoj saradnji između vodećih Trampovih saradnika i ruskih funkcionera sa ciljemda utiču na ishod izbora u Trampovu korist.
Dosije sadrži niz nedokazivih tvrdnji skandalozne prirode, na primer o Trampovim orgijama sa ruskim prostitutkama u jednom moskovskom hotelu 2013. godine, kao i niz teških političkih optužbi koje su navodno Stilu saopštili njegovi moskovski kontakti iz samog vrha političkog i obaveštajnog aparata Rusije.
Potrebno je istaći da je Stil bio angažovan od strane demokrata – konkretno od strane kampanje Hilari Klinton i Demokratskog nacionalnog komiteta – preko američke firme Fjužn Dži-Pi-Es, sa zadatkom da proizvede dokument koji bi Trampa diskreditovao, a možda i podvrgao istražnom postupku.
Stil im je naravno isporučio ono što su hteli da vide. Međutim, kvalitet i pouzdanost njegovih tvrdnjipokazali su se tako slabim da taj materijal nije mogao da bude upotrebljen protiv Trampa dok je kampanja još trajala.
Obilje argumenata ukazuje da je reč o grubom falsifikatu.
Kao prvo, teško je verovatno da Stil u Rusiji ima pouzdane kontakte visokog nivoa (koje je u memorandumu označio samo velikim slovima), jer je on napustio svoj obaveštajni punkt u britanskoj ambasadi u Moskvi pre punih četvrt veka, i od tada nijednom nije posetio rusku prestonicu. Od tog vremena ključna ruska obaveštajna agencija SVR prošla je kroz mnoge personalne i organizacione promene, a naročito posle 2000. godine sa Putinovim dolaskom na vlast.
Malo je verovatno da Stil ima ma kakve dobre veze i pouzdane izvore u Moskvi posle toliko godina. Malo je izgledno da je čak i u vreme svog boravka u Moskvi, pre 25 godina, takve kontakte posedovao.
Kristofer Stil
Nameće se obrnuto pitanje: da li je realno pretpostaviti da operativci ruske ili kineske obaveštajne službe u Vašingtonu imaju pouzdane izvore u Beloj kući, ili u vrhu Centralne obaveštajne agencije ili Federalnog istražnog biroa?
Sve i da je Stil posle toliko godina zaista održao neke kontakte, da li bi ti ruski insajderi zaista sarađivali sa „bivšim” britanskim obaveštajcem, pod nesumnjivo budnim okom svojih kolega, i time rizikovali svoje položaje, prihode, pa možda i slobodu?
Stilov poslodavac i direktor Fjužn Dži-Pi-Es Glen Simpson izneo je u Njujork Tajmsu od 2. januara ove godine tvrdnju da Stilovi izvori u Rusiji nisu bili plaćeni za svoje usluge. Nameće se očigledno pitanje:ako je Putinova vlada zaista imala za cilj da dovede Trampa u Belu kuću, zašto bi onda ovi „izvori blisko povezani sa Kremljom” (kako ih Dosije naziva) doprineli Stilovom projektu rušenja Trampa, bezikakve finansijske ili političke koristi za sebe, i uz veliki lični rizik?
Sada znamo da je Stil imao i druge „izvore” za svoj dosije, od strane neimenovanih obaveštajnih službi trećih zemalja, ali pre svega iz kruga bliskih saradnika Hilari Klinton.
Deo „istraživanja” za Stila odradila je izvesna Neli Or, supruga visokog funkcionera Ministarstva pravde SAD Brusa Ora. Ona je bila angažovana od strane Fjužn Dži-Pi-Es-a da pomaže u prikupljanju i anonimnom širenju skandaloznih tvrdnji o Trampu i njegovim saradnicima. Gospođa Or, doktor ruskih studija sa Stenforda, očigledno je svoj plaćeni angažman uskladila sa svojim političkim ubeđenjima, što je i za očekivati od pripadnika vašingtonskog establišmenta.
Dodajmo da je bivši visoki insajder Klintonovskog klana, Dik Moris, koji poznaje način operisanja Klintonovih možda bolje od ma koga drugog, na Foks njuzu voditeljki Lori Ingram rekao da su Stilov dosije najvećim delom naprosto izmislili veterani prljavih trikova klintonovske kriminalno-političke mašine, Maks Blumental i Kodi Širer. Oni su potom angažovali „bivšeg” špijuna Stila, da bi kaoBritanac i iskusni obaveštajac koji je i ranije imao neke kontakte sa američkim službama dao kredibilitet njihovim izmišljotinama.
Kodi Širer
Ova epizoda sama po sebi ukazuje koliko su Trampovi protivnici, na čelu sa klanom Klinton, bili spremnina sve u pokušaju da spreče njegov izbor. Međutim, to je samo deo priče. Naime, Stilov „dosije“ – premdaprepun neproverljivih laži, premda naručen a verovatno dobrim delom i napisan od strane kampanje Hilari Klinton i demokratskih operativaca – potom je uspešno upotrebljen od strane funkcioneraFederalnog istražnog biroa (FBI) da dobiju odobrenje suda kako bi počeli da prisluškuju pojedince uTrampovoj kampanji.
To znamo jer se prethodno nepoznate činjenice nalaze u memorandumu koji su sastavili republikanski članovi Odbora za obaveštajna pitanja Predstavničkog doma kongresa SAD koji je objavljen 2. februara.
Taj dokument sadrži ubedljive dokaze da je zavera „duboke države“ protiv Trampa bila dalekosveobuhvatnija i prljavija nego što se moglo pretpostaviti. Istovremeno, političari Demokratske stranke i njihovi pomagači u američkim medijima – što znači u redakcijama bukvalno svih vodećihdnevnih listova i TV kanala osim Foksa – učinili su sve što mogu da spreče objavljivanje tog dokumenta, nazvanog Nunsov memorandum po imenu kongresmena koji predsedava Odborom za obaveštajna pitanja, Devina Nunsa.
Oni su pritom tvrdili da je memorandum pristrasan i činjenično nepouzdan, da bi njegovo obnarodovanjenanelo veliku štetu američkoj nacionalnoj bezbednosti i da bi se time podrilo poverenje javnosti u FBI.
Uporno nastojanje medija da Nunsov memorandum zadrži oznaku „poverljivo“ posebno je zanimljivo kada se ima u vidu da su najtvrđi protivnici njegovog objavljivanja bili elitni dnevni listovi Njujork tajms iVašington post, koji su se decenijama ponosili svojom ulogom u objavljivanju strogo poverljivih„Pentagonskih papira” (1971) i materijala koji su bili okidač afere Votergejt (1972).
Koje li ironije: na vrhu naslovne stranice Njujork tajmsa nalazi se parola „Sve vesti koje su dostojneštampanja”, dok se Vašington post diči sloganom „Demokratija umire u tami”. Međutim, onog časa kada jezapretilo raskrinkavanje uloge demokratskih operativaca i klintonovskih hitmena u udruženom zločinačkom poduhvatu sa obaveštajnim aparatom federalne države protiv Trampa, ti isti medijipostali su dosledni branioci navodnih državnih tajni, zaštitnici američke javnosti od uznemirujućeg materijala i branioci reputacije državnih ustanova.
Povrh svega, direktor FBI Kris Rej i zamenik ministra pravosuđa Rod Rozenstin lično su zahtevali od Trampovog šefa kabineta, generala Džona Kelija, da utiče na Trampa da se Nunsov memorandum ne objavljuje. Oni su potom medijima saopštili da se protive objavljivanju memoranduma, što jepredstavljalo direktan pokušaj visokih državnih činovnika (koji su teoretski iznad politike) dapritiscima utiču na političke odluke izvršne vlasti.
Devin Nuns
Sada je izvesno da su naručioci i sastavljači bezvrednog Stilovog dosijea, videvši da operacija rušenja Trampa nije uspela, odlučili da fokus prebace na sabotiranje njegovog najavljenog pokušaja poboljšanja odnosa sa Rusijom. U tome su naišli na zdušnu podršku rusofobnih pobornika američke globalne dominacije iz redova obe stranke.
Istraga o navodnim vezama Trampove kampanje sa Rusima i ruskom uplitanju u američke izbore već mesecima paralelno teče kako pod specijalnim istražiteljem Robertom Milerom tako i na Kapitol Hilu, ali do dana današnjeg nema ni najmanjeg dokaza navedenih tvrdnji. Svejedno, u javnom diskursu današnje Amerike zavladao je stav da je rusko uplitanje činjenica van svake sumnje – i da je svako ko izražava i najmanju skeptičnost po tom pitanju ili kreten ili pritajeni Putinov agent.
Činjenice iznesene u Nunsovom memorandumu daleko su ozbiljnije od neuspelog pokušaja grupe Niksonovih operativaca da bez njegovog znanja stave prisluškivače u vašingtonsku kancelariju Demokratskestranke, što je bio okidač Votergejta. Ovog puta reč je o direktno ilegalnim postupcima funkcioneraFederalnog istražnog biroa, o kršenju njihove obaveze političke neutralnosti i poštovanja zakona, ogaženju ustavnih prava građana od strane onih koji bi trebalo da ih štite, posebno četvrtog amandmanaUstava SAD koji Amerikance teoretski štiti od „neosnovanih pretresa i zaplena”. Ovo naravno obuhvataizdavanje sudskih naloga za prisluškivanje koji nisu zasnovani na „jasno utemeljenim pretpostavkama”.
Upravo je ovo FBI učinio, zloupotrebljavajući Stilov „dosije“ u procesu dobijanja sudskog odobrenja za prisluškivanje funkcionera Trampove kampanje Kartera Pejdža. Nepotrebno je naglasiti da ni FBI niMinistarstvo pravosuđa nisu saopštili tajnom sudu koji ta odobrenja izdaje da je dosije naručen i plaćen od strane Demokratske stranke i Hilari Klinton preko njenog advokata. Nisu naveli ni da je sam Stil,strani državljanin, visokim funkcionerima američkog Ministarstva pravosuđa poverio da je „očajnički rešen” da spreči Trampov izbor za predsednika.
Značajan element ove afere čine i bezbrojne zapenušeno antitrampovske sms–poruke koje su nedeljamarazmenjivali agenti FBI koji su vodili istragu kako o korišćenju privatnog internet servera od strane Hilari Klinton za slanje strogo poverljivih poruka, tako i tvrdnji o „ruskim vezama” Trampovih saradnika. U tome je prednjačio ljubavni par Piter Strok i Linda Pejdž (oboje su inače u braku), potom prebačeni na druge funkcije.
Ne iznenađuje činjenica da je poslednjih sedmica desetak visokih funkcionera FBI i ministarstva pravde iznenada podnelo ostavke ili prebačeno na druge, manje važne položaje. Međutim, ozbiljno čišćenje Augijevih štala u srcu vašingtonske „močvare“ tek predstoji.
Ne treba sumnjati da će se tome aparat duboke države očajnički opirati.
Levo-liberalni establišment učinio je sve što može da se skandalozne činjenice sakriju od javnosti. Možemo samo zamisliti kako bi njegovi pripadnici reagovali da su državne agencije i bezbednosne službe koristile materijale Trampove kampanje da dobiju sudske naloge za prisluškivanje Hilari Klinton, ili da su visoki agenti FBI direktno angažovani na istragama vodećih kandidata razmenjivali poruke u kojima nju bezočno pljuju i nazivaju pogrdnim imenima.
Hilari i Bil Klinton
Oni sada sa zebnjom očekuju drugi memorandum koji, kako saznajemo, priprema pomenuti Devin Nuns. Taj novi memorandum će verovatno otkriti prestupe politički motivisanih funkcionera Stejt departmenta i raskrinkaće drugi “dosije” o Trampovim vezama sa Rusima koji je pripremio Kodi Širer, politički aktivista blisko povezan sa klanom Klintonovih.
Istovremeno, sve je više zahteva republikanaca da se obustavi Milerova istraga o „ruskoj vezi“ Trampa i njegovih saradnika kao beznadežno kompromitovana.
Na kraju, ali ne poslednje, još je nepoznato šta je bivši predsednik Obama znao o prestupima FBI, kada je to saznao i da li je takve postupke odobravao. Isto pitanje treba da se postavi i u vezi sa njegovim bliskim saradnicima u Beloj kući i nizom drugih funkcionera koje je on imenovao.
Nema sumnje da je Obama upotrebio još uvek nedokazane tvrdnje o ruskom uplitanju u izbore: naveo ih jekao jedan od razloga za uvođenje dodatnih sankcija protiv Rusije, u poslednjim danima svog mandatadecembra 2016. godine. To je direktno vodilo ka zaoštravanju obnovljenog hladnog rata između SAD i Rusije i dodatno je zatrovalo odnose sa Moskvom, čak i pre nego što je Tramp inaugurisan januara 2017.godine.
Ceo slučaj ukazuje na institucionalnu korumpiranost američkog političkog sistema i na sposobnost operativaca “duboke države” u federalnoj birokratiji, medijima, lobističkim mašinama i nekontrolisanim a prebogatim centrima moći (poput klana Klinton) da svojim mahinacijama izvrnu ruglu bezbroj puta ponavljanu tvrdnju da je američka demokratija svetionik čovečanstva.
Za Srbe u celini i za Srpsku posebno, svaki nagoveštaj Trampovog obračuna sa vašingtonskim establišmentom predstavlja potencijalno dobru vest.
Do sada za donosioce ključnih odluka u Vašingtonu (Tramp, Tilerson, Mekmaster, Matis), Balkannaprosto nije bio na dnevnom redu.
Birokratski aparat Stejt departmenta nastavio je da se ponaša u skladu sa stavovima zauzetim još pre četvrt veka, prema kojima su Srbi remetilački faktor i potencijalna produžena ruka Rusije i da ihtreba suzbijati po svaku cenu. Bez kritičkog preispitivanja ustaljenih odrednica politike, Srbi iz Vašingtona nemaju ničem dobrom da se nadaju. Međutim, kontinuitet se i više od godinu dana po Trampovoj inauguraciji nastavlja, što je došlo do izražaja sa ulaskom Crne Gore u NATO. Sledeća nameti širenja Alijanse biće Makedonija, gde su prošle godine operativci SAD uspešno izveli promenu režima sa očiglednim ciljem da se osujeti realizacia „Turskog toka“ i jačanje kineskog prisustva u moravsko-vardarskoj dolini.
Ambasada SAD u Sarajevu istovremeno nastavlja da deluje kao de fakto autonomni zagovornik unitarizacije BiH, nezavisno od trezveno definisanih interesa Amerike.
Neizvesno je da li bi – i u kom roku – čistka u trajnom diplomatskom aparatu SAD dovela do Srbima željenog preispitivanja stavova i ciljeva američke politike na Balkanu. Izvesno je, međutim, da bez svestranih promena personala u strukturama vašingtonskog establišmenta neće biti ni promena kursa.
Preuzeto sa: sveosrpskoj.com
