Nakon dva masakra u kojima je ubijeno 18 osoba, mahom dece i mladih, stigla je najava o novoj turi finansijske pomoći i povišicama plata i penzija. I mada se svaki taj dinar isplaćuju iz budžeta, ministar finansija Siniša Mali ubeđuje građane da ovi izdaci baš nikako neće uticati na državnu kasu. S druge strane, ekonomisti tvrde da slede nova zaduživanja i rast inflacije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je, na ko zna kojem obraćanju nakon dva masakra, pre oko dve nedelje, novi paket finansijske pomoći za građane.
Iako će ove izdatke „pokriti“ država, ministar Mali istakao je da njihova realizacija ni na jedan način ne može da ugrozi budžet.
„Kada pogledate kritike oko ovih mera, postoji strah da će nam možda biti veći deficit – pa neće, vodimo računa o svakom dinaru. Ove godine za prvih pet meseci uštedeli smo 85 milijardi dinara ili 800 miliona evra, a ove mere koštaju 23 milijardi ove godine. Nešto smo pomogli više i poljoprivrednicima i više investiramo u infrastrukturu“, rekao je Mali.
Profesorka Ekonomskog fakulteta u penziji dr Danica Popović ocenjuje za „Novu“ ovu izjavu ministra kao potpuno netačnu.
„To što je on rekao je kao da kažete da kad u punu kadu sipate još upola toliko, voda se neće prosuti“, kaže dr Popović.
Prema njenim rečima, nemoguće je da štampanje i deljenje dodatnog novca, u državi koja spada u evropske zemlje sa najvišom stopom inflacije, 15 odsto, nema nikve posledice.
„Ali, njemu se može, jer je ministar. On svakako ne govori ono što misli, on nema svoje mišljenje. On priča ono što mu se kaže“, zaključuje naša sagovornica.
I ekonomista dr Ljubomir Madžar kaže za „Novu“ da je izjava ministra Malog jednostavno netačna.
„Da je ta izjava tačna, da mi imamo dovoljno novca za sve ono što država želi, ne bismo se zaduživali“, kaže dr Madžar i dodaje da javni dug naše zemlje jasno pokazuje da smo „kratki“ s novcem.
Baš kao i profesorka Popović, tako i Madžar ističe da pomoć države, a pogotovo jednokratna, može da napravi pometnju, na šta je upozorio i Fiskalni savet.
„To je personalizovano upravljanje gospodara Srbije, koje je destruktivno i nepoželjno, a nije ni prvi put da on ekonomiju koristi da bi ispunio svoje političke interese“, zaključuje Madžar.
Ekonomista i potpredsednik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić kaže za „Novu“ da su predložene mere skup iznuđenih predizbornih obećanja, koja nemaju nikakvo porkiće u budžetu, pa će se finansirati dodatnim zaduživanjem.
„Vlada u 2023. već planira rupu u budžetu od 2,2 milijarde evra, a javne finansije su u dodatnom problemu zbog realnog pada prihoda od PDV-a od više od 10 odsto u ovoj godini, zbog čega smo samo u poslednjih šest meseci morali da se zadužimo tri milijarde evra i povećamo javni dug na 35,5 milijardi evra“.
Sledi rast inflacije
Kako Nikezić ističe, predložena mera će dovesti do povećanja inflacije i dodatnog obezvređenja primanja građana, kao i sve prethodne u kojima se novac iz zaduženja delio svima, umesto samo onima koji su zaista ugroženi. Zato i ne čudi, kaže, što je inflacija u Srbiji 14,8 odsto, ujedno i druga najveća u Evropi.
„To nije slučajno i to se ne dešava svuda, već je direktna posledica pogrešne ekonomske politike ove vlasti, koja je dovela do toga da Slovenci plaćaju 10 odsto manji račun za osnovne životne namirnice, a da im je plata duplo veća“, kaže Nikezić i dodaje:
„Umesto ozbiljnih mera za borbu protiv inflacije, koja je najveća u regionu i duplo veća nego u evro zoni, dobili smo jedino pojeftinjenje hleba Sava od 3 dinara, što predstavlja uštedu od 90 dinara na mesečnom nivou i možda najbolje pokazuje kako se zaista živi u ‘zlatnom dobu’”.
Šta je rekao Fiskalni savet?
Fiskalni savet prethodno je ocenio da će ukupni trošak novih mera iznositi oko 550 miliona evra, ali se on neće finansirati iz viškova, već zaduživanjem države, kao i da vođenje fiskalne politike „od do sutra“, na osnovu diskrecionih odluka državnih zvaničnika, predstavlja veoma ozbiljan problem javnih finansija Srbije.
Fiskalni savet istakao je da će se veći deo ovih novih rashoda videti tek u budžetu za 2024. godinu, jer se vanredno povećanje penzija i plata planira krajem ove godine dok će budžet u 2023. najviše opteretiti jednokratna davanja za decu.
„Ovo zaduživanje jedan je od važnih negativnih aspekata novih rastrošnih mera i dodatni razlog zbog kojih ih Fiskalni savet ocenjuje kao neopravdane i nepotrebne. Ova ocena pojačana je i činjenicom da se država trenutno na finansijskom tržištu zadužuje po visokoj kamatnoj stopi od oko 6,5 odsto (a kod nekih od poslednjih kredita s varijabilnom kamatnom stopom ona dostiže i oko osam odsto)“, ocenio je Fiskalni savet.
Dunja Marić (Nova)
