U objavljenom izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu 2023. godine, AI navodi da su u Srbiji i dalje na svim nivoima postojale optužbe za korupciju u javnim službama.
Glorifikacija osuđenih ratnih zločinaca stvaorila je u Srbiji, kako navodi AI, kulturu nekažnjivosti i onemogućava da žrtve dođu do istine, pravde i reparacije. Nadležni organi još imaju zaostatak od 1.700 slučajeva potencijalnih ratnih zločina koje treba istražiti.
AI u izveštaju konstatuje da je u aprilu prošle godine osam evropskih medijskih udruženja izrazilo zabrinutost da je otvoreno neprijateljstvo političara prema kritički nastrojenim medijima, što je onda dodatno naduvavala tabloidna štampa, učinilo pretnje i napade na nezavisne novinare normalnom pojavom.
Dodaje se da su istraživački novinari, zaštitnici ljudskih prava i aktivisti bili mata strateških SLAPP tužbi, čiji je cilj da se isključi učešće javnosti.
U delu o ugrožavanju prava na slobodno mrno okupljanje, AI navodi slučaj javne rasprave o novom zakonu o unutrašnjim poslovima, koji je trebalo da bude usvojen sa ciljem da se "legalizuje masovni biometrijski nadzor na javnim mestima, vlastima da veće diskreciono pravo da rasteravajujavna okupljanja i da autorizuje niz prinudnih mera protiv učesnika protesta, ne navodeći okolnosti u kojima bi one bile primenjena".
Dodaje se da su u Srbiji demonstracije, i to posebno ekoloških aktivista, održavane uz masovno prisustvo policije a učesnici redovno bili meta često nepotrebne i preterane sile.
AI navodi i da je prošle godine orkriveno da su u Srbiji "akteri pod pokroviteljstvom države" koristili špijunske aplikacije protiv članova civilnog društva.
Uz podsećanje da je u Srbiji tokom 2023. godine najmanje 27 žena bilo žrtva femicida, AI u izveštaju konstatuje da centrima za socijalni rad često nedostaju socijalni radnici i psiholozi stručni za oblast porodičnog nasilja, a da sigurnim kućama koja vode NVO nedostaju sigurni izvori finansiranja.
AI konstatuje i da definicija silovanja u srpskom krivičnom zakoniku nije u sladu sa međunarodnim i regionalnim standardima, pošto se bit krivičnog dela bazira isključivo na primeni nasilja, a ne i na elementu odsustva pristanka.
U izveštaju se ocenjuje i da je Zakon o socijalnoj karti oslabio već ionako neadekvatan sistem socijalne pomoći i ostavio ljude koji žive u ekstrtemnom siromaštvu bez ikakve socijalne pomoći. Zako je, navodi AI, nesrazmerno pogodio pripadnike romske zajednice.
AI podseća na izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da nikada neće odobriti zakon o istopolnim brakovima, čiji je nacrt sastavljen još početkom 2021. godine.
U izveštaju, AI navodi i prisilno vraćanje migranata, takozvani pušbek, na granicama sa Mađarskom i Bugarskom. ali i redovnu evikciju migranata iz privremenih kampova na severu Srbije koju sprovodi srpska policija.
