U svetu je rekordnih gotovo 80 miliona ljudi, što predstavlja više od jedan odsto čovečanstva, bilo primorano da napusti svoje domove bežeći od nasilja ili progona i danas živi daleko od svojih kuća, pokazuje novi izveštaj Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR).
Kako se procenjuje krajem 2019. godine oko 79,5 miliona ljudi su bili ili izbeglice, tražioci azila ili osobe iskorenjene iz sopstvene zemlje, sa sve manje izgleda da se u nju vrate.
"Jedan procenat svetske populacije ne može da se vrati kućama zbog ratova, progona, kršenja ljudskih prava i drugih oblika nasilja", rekao je šef UNHCR-a Filipo Grandi u razgovoru za Frans pres.
Prema tendenciji zabeleženoj od 2012, brojevi su veći nego prethodne godine, rekao je Grandi navodeći da to znači da ima više sukoba i više nasilja.
Pre deset godina bilo je 40 miliona raseljenih, znači taj broj se duplirao, i ne vidi se tendencija usporavanja.
To takođe znači da su nedovoljna politička rešenja tražena da se okončaju krize zbog kojih stanovništvo beži iz svojih zemalja i sprečeno je da se u njih vrate.
Izveštaj ukazuje da je 45,7 miliona ljudi pobeglo u druge oblasti unutar svoje zemlje a 26 miliona živi van granica svoje zemlje. Oko 4,2 miliona su tražioci azila, na šta se dodaje 3,6 miliona Venecuelanaca koji se računaju odvojeno.
"Međunarodna zajednica je podeljena, toliko nesposobna da napravi mir da će nažalost situacija nastaviti da se pogoršava i strahujem da će sledeća godina biti gora od ove", rekao je Grandi.
Samo tokom 2019. godine UNHCR je zabeležio dodatnih 11 miliona raseljenih, veliki deo u malom broju ratom zahvaćenih zemalja. Među njima je Sirija razorena devetogodišnjim sukobom gde ima 13,2 miliona raseljenih u zemlji ili van nje, odnosno šestina ukupnog stanovništva.
Oko 68 odsto svih izbeglica u svetu dolazi iz pet zemalja - Sirije, Venecuele, Avganistana, Južnog Sudana i Mjanmara.
Grandi je rekao da je jasno da ukoliko bi međunarodna zajednica uspela da se ujedini da nađe političku volju i resurse da pomogne tim zemljama da izađu iz krize i ponovo se izgrade verovatno bi se rešilo polovina problema u svetu vezana za izbeglice.
Izveštaj ne govori o uticaju pandemije novog korona virusa na problem raseljenih, ali pandemija dodaje teškoj situaciji raseljenih osoba a ekonomski uticaj pandemije ogroman je u siromašnim zemljama i zemljama u razvoju.
Grandi je rekao da se vidi dramatično povećanje siromaštva, navodeći da mere izolacije ne dozvoljavaju mnogim raseljenim osobama da nađu izvor prihoda.
U takvim okolnostima i uprkos restrikcija kretanja, zemlje treba da nastave da daju azil onima kojima je to potrebno, rekao je on.
"Nažalost ljudi nastavljaju da beže iz svojih domova jer pandemija ili ne oni su ugroženi.. i dalje im je potrebno utočište, zaštita, azil", rekao je Grandi.
