Duboko u govoru francuskog predsednika Emanuela Makrona o žrtvovanju "mladića"' u Prvom svetskom ratu u nedelju je bilo zatrpano pominjanje "tri miliona udovica" koje su pali vojnici ostavili zasobom.
Uloga žena u tom ratu samo je usput pomenuta na skupu desetina svetskih lidera, uključujući i Angelu Merkel iz Nemačke, u Parizu povodom veka od završetka Prvog svetskog rata.
Ipak, taj rat je uticao na žene daleko više od očiglednih teškoća udovica i perspektive da same podižu decu.
Kako su države u ratu mobilisale čitavo stanovništvo, žene su u svakoj zemlji davale doprinos tokom četiri i po godine sukoba.
Žene nisu služile samo kao fabričke radnice, poljoprivrednice, vozači, nastavnice i starateljke o deci. One su takođe bile poslate na front kao volonterke i medicinske sestre.
Neke su se u Rusiji borile u bataljonima. U svakoj zemlji u ratu, davale su svoje živote.
Mnogi od njihovih zadataka su obuhvatali opasnost i vodili u smrt. U Velikoj Britaniji, žene su radile u fabrikama, uključujući i proizvodnju oružja što im je bila ključna uloga, s obzirom da je ona strana koja je tokom rata za iscrpljivanje mogla da proizvede više oružja, na kraju i pobedila.
Do 1917. godine fabrike municije koje su uglavnom zapošljavale žene, proizvele su 80 odsto oružja i granata koje je koristila britanska vojska, po istoričarki A.V.M. Ert-Kindri.
Ona je rekla da su neke radnice u Velikoj Britaniji nazvane "kanarinke" jer su morale da rade s eksplozivom TNT što je dovelo do toga da im koža požuti.
Procenjuje se da je 400 žena u Velikoj Britaniji umrlo od prekomerne izloženosti TNT-u tokom Prvog svetskog rata.
Na strani saveznika, Crveni krst i druge organizacije zavisile su od hiljada volonterki.
Do juna 1918. godine u Francuskoj je bilo više od 3.000 američkih medicinskih sestara u više od 750 bolnica, dok su mnoge druge služile u medicinskom korpusu u američkoj vojsci i ratnoj mornarici.
Kao medicinske sestre, bilo je uobičajeno da ih pošalju na liniju fronta gde su iz prve ruke videle užas. Jedan tužni podsetnik na to je na nadgrobnim pločama bliznakinja Kromvel, na američkom groblju u Sirenu koje je u nedelju posetio američki predsednik Donald Tramp.
To dve omiljene američke medicinske sestre su neumorno radile za Crveni krst u Francuskoj. Preživele su rat, ali su izvršile samoubistvo 1919. godine, veruje se, zbog traume.
Dok je većina zemalja zabranjivala da se žene bore, Rusija im je jedina to dozvolila od 1917. godine.
Jedna takva žena-borac, Marija Bočkareva, osnovala je "Ženski bataljon smrti" u Rusiji, pošto se oporavila od rana, ratovala i postala odlikovani komandant.
Uprkos nejednakosti, ratni period je doneo ključni trenutak u ženskom pokretu jer je prvi put u velikoj meri pokazao da su žene shvatile da njihove uloge mogu biti van domaćinstva.
Tokom svečanosti u nedelju pročitana je pismo Deniz Brule njenom vereniku-vojniku Pjeru Foru, o njenim osećanjima i mukama na kraju rata koji je izazvao "preokret u dubini njenog bića".
Ljubav i emocije su u velikoj meri bile deo rata, a i njegove propagande, a takve priče pomažu i u predstavljanju gubitka. Manje pominjana, ali možda pođednako uobičajena, bila je čvrsta odlučnost žena, običnih građanki čitavim tokom pokolja u Prvom svetskom ratu.
