"Krajem 19. veka, izgradnja kule visoke 300 metara u srcu Pariza, najviše na svetu u to vreme, bila je neverovatan izazov. Bila je u domenu naučne fantastike", izjavio je predsednik kompanije održavanja Ajfelove kule Žan-Fransoa Marten (Jean-Francois Martins).
Prema njegovim rečima, obeležavanja 100 godina od smrti Ajfela znači slaviti
"duh naučnog osvajanja i ljudsku genijalonost".
Izgradnja Ajfelova kula je završena 31. marta 1889, a svečano otvorena 6. maja te godine.
Struktura je sastavljena od 18.038 delova od livenog gvožđa, uz pomoć 2,5 miliona zakovica. Za vreme izgradnje, zahvljajujući merama bezbednosti koje je Ajfel uveo, poginuo je samo jedan radnik, što jeza to doba bilo izuzetno dostignuće.
Metalna struktura je teška 7.300 tona, a do vrha ima 16.665 stepenica.
Svakih sedam godina na celu strukturu se nanosi boja radi zaštite od korozije.
Zavisno od vremenskih uslova vrh kule može da odstupi od vertikale do osam centimenatra u stranu od Sunca. Pomeranje nastaje zbog neravnomernog zagrevanja metala na sunčanoj i na strani u senci.
Kada je kula sagradjena, mnogi Parižani su smatrali da je ruglo i da je treba srušiti. Ona se decenijama smatra jednim od remek dela svetske arhitekture.
