Rezultati dolaze usred značajnog porasta interesa za potencijalne mogućnosti i rizike koje AI predstavlja za medicinu i šire, pišu svetski mediji, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).
Rezultati studije objavljeni u časopisu Lanset onkolodži u utorak, otkrili su da je korišćenje analize mamografije podržane veštačkom inteligencijom, bilo jednako dobro kao analize dva radiologa bez AI i da je rezultiralo s do 20 odsto više otkrivenih karcinoma, ističe Politiko.
Studija je prvo nasumično kontrolisano ispitivanje koje se bavi upotrebom veštačke inteligencije u mamografskom skriningu raka dojke i dolazi usred značajnog porasta interesa za potencijalne mogućnosti i rizike koje AI predstavlja za medicinu, ali i dramatičnih promena koje se vežu za novu tehnologiju i načina na koji je regulisana.
Ispitivanje je rađeno u Švedskoj i obuhvata preko 80.000 žena. Polovina učesnica je imala dva radiologa koji su pregledali mamografije bez AI, dok su drugoj polovini mamograme analizirali veštačka inteligencija i radiograf.
Uprkos pozitivnim nalazima, glavna autorica Kristina Lang s Univerziteta Lund u Švedskoj rekla je da privremeni bezbednosni rezultati "nisu dovoljni sami po sebi da potvrde da je AI spremna za implementaciju u mamografskom pregledu".
AI se sve više koristi u medicinske svrhe, ali postoji i zabrinutost oko toga kako se algoritmi obučavaju i postoji li mogućnost pristrasnosti i preterane dijagnoze.
Nova studija pokazuje da je veštačka inteligencija bezbedna za korišćenje u otkrivanju raka dojke i da mogla bi učiniti doktore još efikasnijim u pronalaženju raka, ističe CNN.
Ispitivanje nije merilo konkretnu količinu vremena koju je uštedela veštačka inteligencija, ali su istraživači izračunali da ako bi radiolozi očitali oko 50 mamograma na sat, jednom bi radiologu trebalo četiri do šest meseci manje da očita oko 40.000 mamografskih snimaka uz pomoć AI nego što bi za to bila potrebna dva radiologa.
U Evropi smernice preporučuju da dva radiologa pregledaju mamografske snimke, dok SAD nema isti standard, tako da problem radnog opterećenja može biti različit u različitim zemljama.
Međutim, prema tvrdnjama Radiološkog društva Severne Amerike, i Evropa i SAD imaju manjak radiologa.
Ako daljnja istraživanja pokažu da ova tehnologija stvarno radi, mogla bi pomoći u ublažavanju nekih od tih problema s osobljem, naglasio je CNN, dodajući da mnogi radiolozi mogućnosti korišćenja AI vide kao dobrodošlu vest, a ne kao pretnju sigurnosti svog posla.
Ispitivanje švedskih naučnika pokazalo je da je veštačka inteligencija bezbedna u analizi mamografije mada će konačni rezultati studije biti objavljeni za nekoliko godina, naglasio je Gardijan, ističući da je reč o najopsežnijem ispitivanju te vrste na svetu.
Preliminarni rezultati nove studije ukazali su da korišćenje AI tokom mamografije nije pokazalo više lažnih pozitivnih rezultata, gde se skeniranje pogrešno dijagnosticira kao abnormalno. Stopa lažno pozitivnih nalaza bila je 1,5 odsto u obe grupe.
Konačni rezultati, koji govore o tome može li veštačka inteligencija da smanji broj intervalnih karcinoma – slučajeva otkrivenih između mamografskih pregleda koji generalno imaju lošiju prognozu – i je li upotreba veštačke inteligencije u pregledima opravdana, ne očekuju se još nekoliko godina.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, rak dojke najrašireniji je rak u svetu, a svake godine oboli više od 2,3 miliona žena.
Dugoročni plan radne snage britanske Nacionalne zdravstvene službe (NHS), objavljen pre mesec dana, pretpostavlja da će AI preuzeti sve veću ulogu u dijagnostici kao i u poboljšanju njihove produktivnosti, ističe Tajms, dodajući da se nova švedska studija pokazuje kako bi to moglo praktično funkcionisati.
U protekloj deceniji, naglasio je britanski list, razne studije su otkrile da kompjuteri mogu dostići ili nadmašiti ljudske sposobnosti u tumačenju medicinskih snimaka. Rezultati su bili toliko impresivni da su neki predviđali da će sistem biti potpuno automatizovan.
Međutim, do sada je većina studija proučavala kako kompjuteri tumače skeniranja čiji je ishod već bio poznat. To nije dovoljno za njihovu upotrebu u klinici, kazala je Kristina Lang, koja vodi najnovije istraživanje.
Lang i njene kolege će u nastavku istraživanja pratiti žene u naredne dve godine. Ključno pitanje je, ističu naučnici, hoće li se ti dodatni oblici raka koje vidi AI pokazati značajnima ili zapravo predstavljaju preteranu dijagnozu bezopasnih oblika raka.
