Mađarski premijer Viktoir Orban i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, moćnici su čijoj se vladavini ne nazire kraj, piše britanski Fajnenšel tajms uz ocenu da Mađarska i Srbija u kojima se 3. aprila održavaju izbori imaju mnogo toga zajedničkog, iako je Mađarska članica EU i NATO, a Srbija nije.
Uz podsećanje da je Fridom haus u izveštaju o slobodi u svetu za 2021. obe zemlje svrstao u kategoriju "delimično slobodnih" FT navodi da Orban i Vučić praktikuju oblik vladavine čvrstom rukom prožet kulturnim konzervativizmom, prijateljstvom sa Rusijom i Kinom i snažnom podrškom dijaspori – Mađarima u Rumuniji, Slovačkoj i Ukrajini, odnosno Srbima na Kosovu i BiH.
Negovanje bliskih odnosa sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom ne znači da Mađarska i Srbija podržavaju revizionizam Kremlja u Ukrajini i istočnoj Evropi uopšte. Obe zemlje zavise od snabdevanja ruskim energentima, a Srbija posebno ceni podršku Moskve njenoj politici kada se radi o problemu Kosova. No, uprkos tome, Orban i Vučić su poslednjih dana jasno stavili do znanja da podržavaju nezavisnost Ukrajine, dodaje FT.
Po unutrašnjim pitanjima, sličnost Mađarske i Srbije je upadljiva, a jedna, koja bi se mogla pokazati kao odlučujuća na aprilskim izborima, jeste to da su i Orban i Vučić povinovali medije i pravosuđe na svoju stranu i koriste državne resurse za svoje vladajuće partije.
Uz ocenu da opozicija u Srbiji nema šanse da pobedi u trci u kojoj Vučić dominira medijima, državnom upravom i javnim sektorom, FT dodaje da ne ide sve glatko ni za Vučića, koji je koncentrisao svu vlast u svojim rukama još od 2014. godine, prvo kao premijer, a onda kao predsednik države.
Navodeći da prava opozicija nema priliku da se pokaže u parlamentu, već u ponekad veoma velikim, gnevnim uličnim protestima kakvi su na primer prošlog meseca primorali vlast da odustane od projekta iskopavanja litijuma sa rudarskom kompanijom Rio Tinto, FT navodi da "ako dođe do političkih promena u Srbiji, protesti mogu biti njihov glavni izvor".
Mađarska opozicija se pak, kako dodaje list, nada da će formiranjem šestopartijske izborne koalicije, moći da zbaci sa vlasti Orbana, koji je na čelu države od 2010. Orban je to shvatio dovoljno ozbiljno da je glasače "zapljusnuo" smanjenjima poreza i davanja u vrednosti od pet milijardi evra, navodi FT dodajući da on može da računa i na ogromnu podršku mađarske dijaspore u susednim zemljama, kojima je njegova vlada dala državljanstvo, pravo da glasaju i velike olakšice.
Za EU, ovo je frustrirajuće vreme. Potpredsednica Evropske komisije za vrednosti i transparentnost Vera Jurova priznaje da Unija može malo da uradi ako izbori u Mađarskoj ne ispune standarde koji se očekuju od jedne zemlje članice. Mada, u nekom smislu, dodaje list, EU može samo samu sebe da krivi.
Vučiću je lako jer se žudi za srpskom saradnjom u sporovima oko Kosova i Bosne. Orbanu je dugo bilo lako jer je njegova stranka Fides pripadala glavnoj grupaciji desnog centra u EU. Sada je Fides van tog kluba, ali Orban je, kao i Vučić, u dobroj poziciji da ostane na vlasti. Vladavina moćnika u centralnoj i istočnoj Evropi se loše odražava na EU, ali se njen kraj ne nazire, zaključuje FT.
