Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da frilenseri mogu da prete "rušenjem institucija i sajtova" ali da će porez morati da plate.
Upitan za najavu protesta zaposlenih frilensera zbog obaveze plaćanja poreza na zarade i doprinose za prethodnih pet godina, Vučić je kazao da ne misli da su protesti "rešenje za bilo šta" i dodao da je apelovao na Vladu Srbije da prihvati razgovore sa njima.
"Ima prostora da se razgovara o tome od kada da se plaća porez a ne o tome da li će da se plati porez. Možete da upadate u skupštinu, da rušite institucije i sajtove, nema problema ali za to sledi krivična odgovornost. Da ne platite porez, to ne može, porez ima da se plati", rekao je Vučić.
Protest frilens zajednice zakazan je za subotu, 16. januar, u 15 časova ispred Doma Narodne skupštine u Beogradu.
Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije podržaće protest frilensera
Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" najavilo je da će podržati protest frilens zajednice, zbog "ispravljanja velikih nepravdi i još veće štete koje su odluke Vlade nanele domaćoj privredi".
Ukazano je da je ono što se dešava zaposlenima u frilens zajednici jedan od najjasnijih primera "netransparentnog, nekorektnog i represivnog odnosa države prema privatnom sektoru".
Ocenili su da zahtev da frilenseri plate porez na zaradu i doprinosi retroaktivno pet godina unazad, čak i za usluge koje nisu korišćene, predstavlja poziv svima da se zapitaju šta se to događa u institucijama osnovanim da podjednako zastupaju interese svih svojih građana.
"Ovakva odluka nedvosmisleno ukazuje na manjkavost, tromost i traljavost poreskog sistema, a posebno odsustvo želje, volje pa i umeća da se različite oblasti privatnog poslovanja u Srbiji urede na način koji bi bio podsticajan i funkcionalan na obostranu korist", navedeno je u saopštenju.
Gajić: Pružamo besplatnu pravnu pomoć
Predsednik Pravnog saveta Narodne stranke (NS) advokat Vladimir Gajić izjavio je da je država svojim višegodišnjim nemarom dovela frilensere u "nemoguć položaj" i da bi zato trebalo da im otpiše potraživanja za poslednjih pet godina, a da se plaćanje poreza za tu delatnost u budućnosti reguliše na razuman i prihvatljiv način.
"Pozivam frilensere da se odupru retroaktivnom haraču države, koji je zbog zatezne kamate postao veći od glavnice, i da se za besplatnu pravnu pomoć obrate Narodnoj kancelariji NS, koju čini 20 advokata iz Beograda. Pomoći ćemo im na svaki način", rekao je Gajić, prenela je NS.
Gajić je naveo da u Srbiji ima između 50.000 i 100.000 frilensera od kojih najveći broj zarađuje oko 500 evra mesečno, i da bi trebalo odrediti da ubuduće "u poresku obavezu uđu oni koji zarađuju više od 7.000 evra godišnje".
"Država je i inače imala od njih koristi, novac je ulazio u Srbiju a nije bio rezultat stvaranja dohotka u ekonomiji Srbije, a sada ih se setila jer ima rupu u budžetu koju bi da popuni naplatom poreza od frilensera. Sa druge strane, oni od države nisu dobili ništa osim internet veze", rekao je Gajić.
Gajić je naveo da su frilenseri u najvećem broju mladi različitih zanimanja, IT inženjeri, veb dizajneri, prevodioci, arhitekte… koji rade za strane kompanije, najviše iz SAD, Australije, Kanade i država engleskog govornog područja, i da oni "nisu u ekonomiji Srbije".
"To je velika grupa mladih koja je sposobna da samostalno pronađe posao na svetskom tržištu, a država ih sada direktno ometa u poslovanju. Jedini način da legalizuju svoje poslovanje je da otvore agencije i da budu samozaposleni, ali moraju da imaju najmanje dva klijenta. Obaveze agencije su između 25.000 dinara i 32.000 dinara mesečno, što znači da bi država onome ko zarađuje 500 evra uzela 60 odsto prihoda, što je jeziv harač", rekao je Gajić.
Gajić je dodao da su "banke najverovatnije potkazale svoje klijente i uručile obaveštenja o velikom broju ljudi koji imaju prihode iz inostranstva u devizama, a ti prihodi nisu oporezovani".
